Volim kad mi se vrati apetit. Guštanje ukusne hrane povezujem s guštanjem života.I ne nisam luda za kuhanjem valjda zato jer moram kuhati svaki dan no kad kuhamo u dvoje ne da bi se prehranili nego da bi uživali u zajedničkom vremenu priča postaje nekako romantičnija,puna arome koja draži okusne pupoljke,misli i one zaboravljene perivoje unutar mene kojima već dugo nisam šetala.I baš sve počinje kao u priči:
U vrt po salatu i jagode treba otići....
Zatim cijeli brijeg u šumi obići...koliko vrganja vidite na slici ?
usput ljubovati s makovima ....
i s vrganjima kući stići....
ovi zaljubljeni vrganji u lungić će ići da doprinesu ugođaju u ovoj priči...
....traminac ili malvazija?
i na kraju crvena rapsodija jer crveno je boja ljubavi...
Otpuhujem poput parne lokomotive ,u očima mi se traminac smije,fino je,fino je...srce poskakuje, od sinergije ove osjećam se bolje zbog svih onih začina,okusa ,mirisa dodira, pogleda i želje koja žudi da nas proguta ...