Ne znam da li sam osoba koja se stvarno brzo zaljubi ili si to samo umišljam...ali ljubav na prvi pogled postoji (barem ako se radi o fizičkom izgledu:) )
Ah...!!
I to se desilo prošle tj.2012,godine.
Fkt nikada nisam mislila da ću ovako početi rečenicu ali sada moram.
Jednog divnog ljetnog sunčanog dana bolje rečeno jedne krasne subote ja sam radila na svom poslu. Kao i svaki dan normalno sam došla na posao. Taj dan bila sam sama u kancelariji, kolegica mi je bila na godišnjem...sama sve one dosadne papire i ostale stvarčice rješavati ali nešto sam bila raspoložena pa mi je išlo za rukom sve. I tako dan mi je prolazio, bilo je posla naravno ljetno doba donosi više rada, tih trenutaka tu je bio i direktor sa mnom, došao je i on da malo "pronjuška" po firmi. Ja sam se nešto zaradila i tipkala sam na PC kada u jednom trenutku ulazi neki dečko (nosi neke papire) i pozdravlja sa "dobar dan"... Isuse!!! Oči su mi stale na njegovom licu, osmijehu, pogledu, držanju. Zar je to moguće da postoji netko tako savršen, promucala sam "dobar dan" i nasmijala se blagim smiješkom. Gazda je opazio to i uzeo papire da on riješi (opečati) i vratio dečku. Ja sam završila rad na PC i izašla van kancelarije u hodnik, gazda je otišao neggdje, kad ponovo ugledam tog dečka i tako počnemo pričati, upoznavanje (najljepši dio svakog upoznavanja nove osobe), bio je pre simpatičan, sladak, zgodan, visok, zelene oči, naušnica u jednom uhu (nije ono što volim ali eto...), kosa kratko ošišana ali neki friz je imao... Ali džaba sve, njegov osmijeh, glas, naglasak, oči obara s nogu. Razmijenili smo brojeve mobitela ali to je bilo ono on meni izdiktirao svoj broj a ja sam njemu napisala na papirić pa mu dala :) Bilo je slatko na neki način. Pitao me je da li sam zauzeta na što sam ja rekla da nisam (što i nisam bila) a kad sam ja njega pitala on je odgovorio kao i jest i nije (mislim kontam se u sebi kako i ne bi bio takav dečko).Kad sam završavala posao on je još tu bio, zezali smo se i ja sam otišla kući a on je motrao još nešto da ostane. Nije prošlo niti pola sata od kako smo se "rastali" stiže mi poruka od njega u smislu da mu je drago da smo se upoznali i da se nada da ćemo jednom popiti kavu. Ja u 7 nebu od tada.
Nastavili smo se dopisivati, ali nisam bila naporna, jesam se i ja javljala ali više sam dopuštala da on prvi pošalje poruku.
Nedugo potom našli smo se na prvoj kavi koja je bila malo u kasnije sate jer nam obaveze nisu dopuštale da odemo ranije i kratko smo bili ali... :) Ali bilo je slatko.
Ja sam sa svojim autićem krenula na mjesto sastanka a on sa svojim, našli smo se na mjestu jednom i kada smo se napokon vidjeli ponovo uživo poljubil smo se u obraz (za divno čudo bio je moje visine a ja bila u štiklama-taman) i onda smo skontali da odemo na drugo mjesto na kavu pa smo sjeli u njegov auto. Bili smo nekih sat vremena kojih je proletjelo kao 5 minuta, 100 tema za priču... Iako mi se nenormalno sviđao bila sam komukativna (što je rijetkost jer obično zanijemim). Sjedjeli smo jedno do drugoga i svaki put kad me dodirne kao slučajno ali i namjerno rukom mene trnci obuzmu po cijelom tijelu...ubrzo, morali smo se rastati i opet smo s njegovim autom došli do moga i ono pred sami izlaz iz njegovog auta slijedio je poljubac. I opet ono ali...ali najslađi poljubac, najintenzivniji, najpamtljiviji jednostavno najljepši ali i najkraći poljubac na svijetu koji sam doživjela.
Tako kratko ali tako slatko sve se desilo.
Post je objavljen 29.05.2013. u 20:44 sati.