Nakon toliko lijepih lica i zgodnih tijela što sam ih vidjela neku veče zapitah se: jesam li prosječna bar?kažu ljepota je u oku promatrača.možda.što se tiče nekih ljudi.no moramo se složiti da postoje neka lica i tijela za koja bi većina pomislila da su recimo ružnjikava. mislim nećemo to priznati sami sebi,a kamoli drugima naravno.jer ljepota dolazi iznutra?hm,bojim se ipak da ne. možda,kasnije kad upoznamo osobu,upoznamo njenu osobu u cjelini. no nama je važno šta misle i ostali,oni koji nikada nas neće poznavati u cjelini. većina nas će reći da ih nije briga, neki će zaista to i misliti al većina nas će lagati sebe. svadba,mlada lica,mlada tijela.vitka,rumeni obrazi,duge noge,gipka tijela,samopouzdani osjmjesi.mislim valjda i ja spadam u tu mladost.tek mi je 31. ali nit izgledam tako nit se osjećam samopouzdano,daleko od toga.imam nekoliko kg viška koji izgledaju jako nezgrapno jer sam niska,nabijena i izgledam 10 kg teža no što jesam. sise-dvojka, trbuh ohoho,njega imam na odmet, nožice-e one su posebna priča.tanke oduvijek, toliko tanke da ako sam u bermudama svatko bulji u njih s pdsmijehom.anoreksično tanke.što izgleda uz ostatak mog nabijenog tijela jako smiješno. lice hm-bucmasto,buljave oči,zubi veliki zečiji. i tako gledam ja sve one noge,sve one sise,zgodna bedra,imajući na umu svoju borbu s komplulzivnim prejedanjem, vrćenjem u krug dijeta-prejedanje,mržnja pema sebi,pa opet koji dani prosvijetljenja kad sam si ok,ma nekad i super..to me sve tako umara. do kada će to trajati? borba s depresijom , socijalnom fobijom, OKP-om,kompulzivnim prejedanjem..koliko dijagnoza ću još dobiti? zašto ih imam ovoliko?zašto baš ja? koliko puta ću si reći:od danas je novi dan mog života?preuzet ću kontrolu nad OKP-om,komplulzivnim prejedanjem ,depresijom, napadima panike? mislim u cijeloj ovoj priči da nije bio toliki problem u obimu listova ili struka.. toliko toga se nakupilo,tisuće i tisuće novih pokušaja imam iza sebe,i uvijek kratko budu uspješni pa opet iz početka za par dana..tako sam umorna od toga!! i šta znači sad opet da kažem od sutra zdravo se hranim, od sutra ću gledati na život pozitivno, od sutra ću ja preuzet kontrolu za onim OKP-om,kad će za par dana biti pod starom?uz svoju moju volju,želju,snagu,motivaciju? zašto ja moram sve ovo prolaziti?zašto nema pomoći za mene?za mnoge koji se muče istim problemima kao ja?imam želje za oporvak,znam i načine,al ništa to nije dugoročno.i zato sam tako tužna.čime sam ja zaslužila ovoliko bolesti?zašto baš meni?imam osjećaj da ću cio život piti lijekove bez nekog većeg napretka.za dobrog psihoterapeuta i razgovor nemam love,a sve svoje metode koje su ikad pomagale sam isupcala i više ne pomažu,Bože kako budem sretna onih par dana kad mislim da ja imam kontrolu! kako budem sretna kad zdravo jedem, kad sam optimistična,puna motivacije,kad se osjećam punom energije..ali šta imma od toga kad to traje par dana.jedna stresna situacija,jedan umor,težak razgovor i opet na početku.opet otvaranje nove stranice.nove stranice mi idu na živce!!!!!!! mrzim ih! mrzim bolest koja me navodi da ih uvijek iznova moram okrećati,a nikad ne donesu nešto dobro. u depresiji sam kad jedem šeećr i ugljikohidrate.ili sam već bila u depresiji pa ih zato jedem?! vrag bi ga znao. Bože kako mi treba odmor. Od svega. Kad bi me Bog bar na 10 dana oslobodio ovih psihičkih borbi i bolova,bila bi tako sretna. Daans am morala kupiti antidepresive i pelene malom novcem koji ustvari nemam. i od toga sam umorna. samo nisam umorna od svog muža i djeteta koji su tako divni.da samo vidite kako moj muž pazi na mene kad padnem u ovakva stanja. tako ih volim! sad kad bi kroz par dana očistila organizam od svog ovog šećera (bila svadba pa se jelo,al sam 5 dana jela stvarno uravnoteženo) znam da bi psihički bila doslovno 100 puta bolje.al šta mi je vajde kad bi ipet za par dana bilo sve po starom!
možda ne bi?možda bi ovog puta izdržala par dana dulje?pa sljedeći put još par?možda samo nagrada od par dana vrijedi?jer ipak dva dana manje u paklu je blagoslov!!jer tih par dana se tako divno sojećam! Puna energije,pozitivizma,motivacije,budem tako sretna! a samo zato jer imam osjećaj da imam kontrolu! ljudi ju uzimaju zdravo za gotovo.poremećaj kontrole implusa je zaista stvar koja mi je odredila život.no ako trud i borba donose rezultate,bilo kakve,zar nije vrijedno malo se ipak potruditi?kad samo zamislim-par dana ako budem jela puno voća i povrća te pila puno vode uz ono što normalno jedem bit ću lepršava ko djevojčica! neću biti ovako depresivna,umorna pospana,očajna! bit ću sve samo ne to! a ja najmanje se želim ovako sojećati.mrzim kad s eovako sojećam.na rubu plača,slomljena,bez imalo snage. par dana strpljenja,koja jagoda i grašak više i bit ću na konju.znam da hoću!pa zna se da kronični problemi se ne rješavaju preko noći. zna se da mora borbe biti. a tko pobjeđuje?oni uporni i strpljivi!! doduše sad sam toliko loše da se ne mogu radovati.al ajd idem probati?ovo je pokus?za par dana opet pišem,pa ćemo vidjeti kolika je razlika.par dana s više voća,povrća,vode i bez šećera i bijelih uh.baš me zanima.eto zaintrigirala sam samu sebe.znam da hrana kod moju depresije igra ključnu ulogu,al baš me zanima jel em može ovoga puta izvući?jer ovoga puta sam na dnu.ovo je samo pokus,znatiželja,nikakvo okretanje novog lista.novi list,stari list,ima li razlike?jer bitna uopće?
A izgled? malo je ljudi zaista zadovoljno u potpunosti svojim izgledamom.naravno svi bi voljeli biti lijepi i zgodni kao one hollywodske atraktivne dame.al većina nas ne izgleda onako.bar ne bez photoshopa :D imam frenicu koja je svima zaista predivna.ima neku egzotičnu ljepotu.i možda koji kg viška.koje zna zakumuflirati. al kad čujete nju kako se kritizira rekli bi da je najveća rugoba na svijetu?zar ona nije najbolji prijer da je ipak većina toga u glavi? nikad ne znam koliko je netko zaista sretna i zadovoljan sobom. iskoristimo najbolje od onog što imamo i fokusirajmo se na to.ono čime nismo zadovoljni zakumuflirajmo. i zaista je najvažnije da smo mi zadovoljni nama samima.jer ako nismo džaba nam sva ljeopta ovog svijeta! uostalom nije ta ljepota ona koja je najvažnija! važna u današnjem svijetu ipak je,i više no što bi to trebalo biti.al srce,dobrohotnost,raspoloživost,karakter,smijeh u "pravom" životu su puno,puno važniji.od životne su važnosti.moje sise nisu od životne važnosti,bez njih bi mogla.al bez svega onog što me čini dobrom majkom to ne bi mogla biti.niti bi mogla biti dobra supruga,prijateljica,sestra.ne čine me bokovi dobrom osobom.ne čine me osobom s kojom bi ljudi želeji provdotiti vrijeme.ajmo ovako-jel biramo prijatelje po izgledu?jel biramo osobu kojoj ćemo se povjeriti po izgledau?jel volimo svoje dijete radi njegova izgleda? jeli moj muž meni najbolji muž radi njegovog izgleda.definitivno i jedno veliko NE! ne daj Bože da sve te ljude biram samo na temelju izgleda,ko zna kakve bi sve osobe bile uz mene..
eh da,da se vratim opet na mene: minice?zar ih moram nosit?elegantan se može biti i u dugim haljinama,hlačama,zimi uz suknju dubokim čizmama,ljeti duge lepršave suknjice..doduše imam malo stomaka,al imam bome guzice na kome bi većina žena bila zavidna! sama sebi sam bome presexi u tangama! a stomak ej najlakše prikriti i to dobrom majicom. zapravo od kad sam se malo udebljala sise nisu više dvojka nego jako lijepa trica (haha),usne-glumice bi ubile za njih!. kosa? toliko žena bi uštedjele tisuće kuna da im je gusta i zdrava poput moje... prsti-dugački, nokti predivni. obrazi punašni ali daju šarm,prepoznatljivost..nos prćast,presladak.bokovi manekenski. svatko će za mene reći da sam preslatka i zaista to misliti,jer izgledam puno mlađe,vesela uvijek,vrckava,ljudi se uz mene dobro osjećaju. znam slušati,volim ljude,podrška sam nezamjnejiva. prštim zarznom energijom i dobrim raspooženjem. moje mišljenje se cijeni, dobra sam majka, supruga.. nisam zbroj samo tamo nekih centimetara i grama. ja sam živo biće,koje je na svijet donijelo predivno stvorenje,moga predinoga sina. ja ljudima dajem smisao života,želju za životom,donosim im osmijeh i suze radosnice,nadu,motivaciju,utjehu,rame z aplakanje.i bome to itekako dobro radim!!vjerujete li dok sam pisala ove zadnje redove i shvatlila da su zaista istiniti da sam ispravila držanje i pojavio mi se osmijeh na usnama?ipak postoji nada! uspjeh se sastoji od uspona i padova. nekad će jednih biti više,nekad manje. gubit ću nadu pa je opet pronalaziti. bit će teških i manje teških dana.bit će i lijepih i sretnih dana i trenutaka. no na kraju dana kad me muž i mališa zagrle i požele laku noć istinski ću se nasmiješiti od uuha do uha i inistinktivno zahavliti Bogu što sam tako sretna!tu sreću ću osjetiti puninom srca i ona će biti pokretač za nove pobjede! :) sad ću samo u njih uperiti svoj pogled,samo želim se osjećati zdravo.znam kako to uspjeti.koliko će trajati?nije bitno.bitno da traje,pa barkar i nekoliko trenutaka,jer daje toliko željenu snagu i odmor. a to je ono što mi bome treba! i treba mi san! :D puno sna i odmora,jer sutra je novi dan! :)
Post je objavljen 27.05.2013. u 20:33 sati.