naivno sam mislila da ogromna praznina što me guši
nije ništa doli usamljenosti,
ali sada znam da je priroda u pitanju
i pohota.
ti i ja, mi smo kompatibilni.
dok se u ova moderna vremena isti privlače
biram ipak tvoju muškost
da ispuniš moju utrobu
ubrzaš mi puls i prizoveš san.
nemirna sam.
skidam ostatke naivnosti i tragove zaboravljene nevinosti
iza milog osmijeha i strpljivog pogleda.
tu sam i muči me želja.
ne stalno, više u mahovima
dolazi i odlazi poput vala povlači me sa sobom,
a ja se držim za tebe.
očajnički pomalo rukama, usnama i jezikom... cijelim tijelom, ženstveno.
trenutke propuštm kroz vlastitu ovojnicu.
svakog trena postajem više ja, više dio tebe.
Post je objavljen 22.05.2013. u 22:08 sati.