Bok!!
Jučer sam konačno i ja u životu krenula u malu avanturu po prvi puta s našom udrugom tj. međimurskom udrugom slijepih.
Radi sinovih dijagnoza ili je bio takav splet okolnosti da nikad nismo mogli ić na nikakve izlete na koje smo bili pozvani... Ali ovaj put smo išli
TRAKOŠČAN
Sjećam se da sam zadnji put tu bila još ko klinac, niži razred i baš sma poželjela ponovo ga vidit :)))
Sad sam se sjetila, di je nestala ona ogromna fontana???? wtf??
uglavnom da počnem, pošto je u pitanju muzej, ne smeti slikati nutra tak da sam bila dobrica i nisam,:))
al vam mogu ovo pokazat
malo smo si bili pogledali dvorac pa smo onda išli njupat
evo i nas, moj klinjo, naravno ljenčina na mater, pa se on fino v kolicima voza, kaj bi čovek bezveze korake trošil
nakon finog i obilatog ručka čekalo nas je 6km hoda, sve okolo jezera (sam kaj si nismo znali predočiti kako je hodati toliko po kozjim putevima....
bome smo se nahodali, imam upalu strašnu mišića
konačno sam protegla noge nakon ove dugeeeeee zime
p.s ko je bil tolko lud da je kopal to jezero??
ali uglavnom bilo je odlično, društvo još bolje!!
Nebrem se žalit