Nesvakidašnja greška je bila ta da sam sve,apsolutno sve dao u to. Naivna budala. Prepustio sam se vlastitoj oluji. Dao potpunog sebe, parkirao sam srce u sigurnu,ali urnebesnu luku tako da je bilo sve potpuno i kada bismo krenili prema bilo gdje pa čak i prema kraju to bi bilo prihvatljivo i opravdano. Neznam da li sam ja, neznam da li je to, neznam da li je netko drugi uzrokovao krah.
Momentalno mi je nezamislivo da se dam i da se prepustim. Uostalom osjećam da se slabo prima. Ne dam srce u neplodnu zemlju. Jer već odavno izrastao je divlji plod i čini mi se,baš mi se nekako čini da je novo sjeme nepotrebno.
Post je objavljen 19.05.2013. u 12:38 sati.