Oni moj sin i ona njegova cura su najsmišniji par na svitu. Držu se skupa ka da su sijamski blizanci. Ka i svi zajubjeni parovi, guguću po cile dane, zivkaju se na mobitel i šalju poruke. I sve je to lipo, dok ne dođe do situacije do koje je došlo na primjer danas. Moj sin nije neki mačo men jerbo nisan ga tako ni odgajala falabogu, ali ima neke svoje, kako bi rekla, limite. Muške limite. Jedan od tih limita je kapacitet za slanje smsova. On, ka i većina muških, jednostavno nije od velikog dopisivanja, a njegova cura, ka i svaka normalna žena, poslin lakiranja noktiju i šopinga najviše voli svome dragom pisat poruke. Već san joj sto puta objasnila mušku prirodu i rekla joj da su muški drugačiji od nas žena po pitanju slanja poruka ali ne bi bog.
Tako se danas eto dogodilo da je on, po njenom mišljenju, opet zakaza u sms komunikaciji. Vako je išlo:
Ona: Ej, di si?
On: Evo iden doma sa faksa.
Ona: Aha, dobro, ja iden na pizzu sa prijatejicama, doć ću ti večeras.
On: OK, ja ću poslin faksa u menzu.
Ona: Dobro jubavi, javin ti se kad ću doć.
On: OK. (plus nacrta srce).
Šta se njega tiče, ova je prepiska bila gotova i on naivno ugasija zvuk na mobitelu i spremija ga u džep. Ajme, koja tipično muška kriva procjena.
Naime, ona je posli njegovog "OK" poslala još jednu poruku: "I love you". (plus nacrtala srce). A odgovora nema.
Pa napiše:
"Rekla san da te volin"
Opet nema odgovora.
Nakon pola sata on je vidija poruku i napisa:
"Ej, nisan vidija poruku. I ja tebe"
"Ajde, ajde" odgovori ona.
Narafski, njegovo "I ja tebe" je došlo puno, puno prekasno za nju. Jer ona je žena. A nijedna žena koja drži do sebe ne more prić priko poruke koja kasni po ure. Onda je on poludija na to "Ajde, ajde". Onda su se našli pa su došli meni.
- Zamislite - govori mi ona - ja njemu poslala poruku da ga volin a on ne odgovara!
- Ma odgovorija san ti!
- Jesi, nakon PO URE.
- Pa nisan vidija poruku! Uostalom, mislija san da je priča bila gotova kad san ja reka "OK". Ok znači priča je gotova, jel' tako?
- Nije. Priča je gotova kad ti ja rečen da te volin a ti rečeš da i ti mene.
Tu san se složila s njom. Jedini način da razgovor sa ženama završi kako triba je taj da muški reče "I ja tebe". Muške triba stalno podsjećat da i oni nas volu jerbo inače zaborave dok si reka sms.
Ljuto su se gledali. Obratija mi se nadajuć se majčinskoj podršci. Te su mi situacije najgore, kad triban podržat njega zato šta mi je sin, a nju zato šta je žensko. Totalni sukob interesa.
- Mama, ona želi od mene napravit ŽENSKO. Oće da joj šaljen dvista poruka dnevno. Ja to ne mogu. To uostalom nije ni normalno, aj reci?
A kako ću mu reć da to nije normalno, kad mislin da je, isto ka šta mu i cura misli.
- I još mi je na kraju i prijetila!
- Molin?! Nisan ti prijetila, ne laži! - skoči ona.
- Jesi! Napisala si mi "Ajde, ajde".
- Nisan ti napisala "Ajde, ajde" nego "Ajde, ajde" - odvrati ona izgovarajući svoje "Ajde, ajde" umilnim glasićem. Ali on je muško pa ne more raspoznat te nijanse u tonu. Nijedan muški na svitu ne zna razliku između "Ajde, ajde" i "Ajde, ajde". A razlika je očita. I gluv čovik bi je uočija. Normalno da to nisan rekla naglas, ipak je on moj sin. Pa san joj rekla:
- Slušaj, ja znan, zato šta san žensko ka i ti, da si mu rekla "Ajde, ajde". Ali on, pošto je muško, misli da si mu rekla "Ajde, ajde". Razumiš?
- Aaaaaaaaa...- ispusti ona jer je razumila.
On nije razumija ništa, samo je blido gleda u mene pa u nju. Je mi sin, ali brate ovi muški stvarno ništa ne razumu.
Post je objavljen 15.05.2013. u 21:35 sati.