Marketing
U DVORIŠTU
Sjedim za klavirom i ne, ne sviram. Čitam. Povremeno se čuje samo šuškanje stranica. Kloporanje kareta više i ne obadam. Tu i tamo čuje se dičja graja, u dvorištu škljocanje fotoaparata a na krovu gugutanje i tapkanje nožica.
Sve sasvim uobičajeni zvukovi.
Ččč čč ččč......
Podignem pogled.
Pa se ponovno javlja. Kao da me zove.
I idem u potragu za cvrkutom.
Ččč....
A ha.... tu si. Sviđa ti se điran.
Pa se spustila u dvor i krenila u razgledavanje.
Skakutala, šetuckala i sve me nekako ispod oka pogledavala.
I došla sam joj skroz blizu, a ona me i dalje samo gledala i skakutala.
Malo dalje, na jednom kamenu primjetila sam onako na prvi pogled neko opako, smeđe stvorenje.
Kleknila sam, aparat namjestila na makro, približila objektiv spremna da leptirić odleprša.
Ajde, raširi krila, mislim u sebi.
I kao da me čuo, sramežljivo ih pokaže.
Pa ih raširi skroz.
Baš me danas voli leptirić i ptičica.
Post je objavljen 15.05.2013. u 14:56 sati.