'Kraljica od Sabe' hara mojim prostorom i ja pokušavam utišati sebe. Nevažno je govorim. Učim samu sebe godinama. Navlačim masku, ali maska guta. Amorfna sam masa, sada već neprepoznatljiva. Posve bezlična. Nije jednostavno, a nije ni bezazleno. Prazne ladice su naprosto prazne ladice. Sve ispari.
Ali, vratila sam se iz Istanbula, Troje, Efeza et cetera. Grci i Rimljani!
Napisala sam Grad. Bavila sam se Rimljanima jako dugo. Učili su nas ovo i ono. Učili su nas razlozima nestajanja nacije, ali priznajem da mi nije jasan njihov nestanak. Do jezika kojeg danas zovu mrtvim jezikom.
Znam nestajale su i druge nacije, ali ova nam je najbliža.
Znate li da se more koje je nekada zapljuskivalo zidine Troje povuklo 6 kilo-lijepih-metara. Šest kilometara. Dubok je bunar prošlosti (nije moje). Mi smo uistinu mala kap.
A Turska? Sve osvajačke nacije rade. RADE!!! Mi smo nula prema njima.
p.s. Kraljica od Sabe je žena mog najstarijeg.
Post je objavljen 02.05.2013. u 07:47 sati.