Marketing
The Undertones - koncert u Le Cabaret Aléatoire 27. aprila 2013.
.............
Koncert su otvorili mojom omiljenom pesmom - MY PERFECT COUSINm
....
Jedna od najboljih njihovih pesama - JIMMY JIMMY
...
Billy Doherty, bubnjar, liči na Velju Pavlovića. INače on koristi "traditional grip" kao jazz bubnjar a ne onaj "matched grip" i sve vreme je izgledao da je na izmaku snaga. Možda onaj čika u pozadini i čeka da uskoči ako neko od članova benda odapne? Solo gitarista Damian O?Neill je isti Vladimiri Arsenijević. Pevač McLoone je Tomislav Nikolić. Basista Michael Bradley je (kao) Živorad Ajdačić, kontroverzni kulturni poslenik, a ritam gitarista John O'Neill je profesor Ljubiša Rajić.
....
Paul McLoone, pevač, ima bolji glas nego što sam očekivao - vibrira kao Sharkey, a uz to metroseksualno vrcka kao Morrissey. Dok sam na ulazu čekao sigurnosni pregled, neka grupa starkleja je ušla preko reda, a oko rukica su imali plastične trakice na kojima je pisalo MUSIC. Ali izgledale su kao bolničke trake. Jedan starčić me je ljubazno pogledao u oči i rekao "Excuse us... thank you". Posle sam ukapirao da su to bili članovi benda. Taj starčić je bio John O'Neill, ritam gitarista i kompozitor. Međurim, sav pobeleo i oćelavio.
Pevač nosi pretesne traperice, salce sa trbuha mu se malkice preliva (što se čak i vidi na ovom mutnom snimku na kraju posta), kada zine vidi se da mu fale "šestice" i "sedmice" (možda i desna "petica"), i eto, takvi su britiš rokeri.
Jedan čika u zelenoj dukserici je pre koncerta isprobao sve instrumente, od bubnjeva do solo gitare, i sve vreme je brinuo u stražnjoj sobi iza benda.
.....................
..................
Post je objavljen 28.04.2013. u 13:50 sati.