Mali sharp-džepno računalo za potrebe topništva. performanse:
-izračunavanje stupnja okretaja haubice tipa Nora 152
NAMJENA:
-jebanje majke neprijateljskoj živoj sili i objektima
-Istrijan vidiš li ono raskršće...
Dodaje mi dalekozor. Gledam.
-vidim.
-e...mi se nećemo zajebavat i tuć ih selektirano! a ne! mi ćemo im držat to raskršće pod granatama jerbo,
di god idu-moraju kroz raskršće.
-uhhh
-šta uh, srca ti Irudova?
-savršeno bolesno!
-aj ne zajibaji! zovi doli nek naši krenu uštimavat cijevi...
Uh još sat vremena i ja i poručnik Ante predajemo položaj smjeni. Haubice su krenule rokat. Ante i ja
virimo iz nekog brdašca i korigiramo pogotke. Ante gleda na topnički kompas:
-prvo punjenje...za kurac! biće cila bitnica opila se od protine šljive ... ulivo 120 svi i prva 2 pinku niže...
ispunjavam topnički dnevnik (ah tu tako traženu literaturu;).čitam prethodni upis ludoga Škare:
"15.05 četnički pop mota đoju i igra na balote"
Ante pripaljuje duvan.
-Praktički moj Istrijane, ako mi imamo raskršće pod paljbom...onda oni kamion šta in ide u Petrovac po
logistiku mi moremo posrid čunke (mot rukama;)pafff!
-pih! direktiva!
-jerbo on kad krene...mi ćemo mu mirit vrime do raskršća. e onda oni dio puta di će mu tribat još 8 sekundi
do raskršća, naredićemo vatru...vrime leta granate?
-8 sekundi.
-to te ja pitam!
Pao je mrak i trebalo se povuć do položaja. Jedino što će nas odvesti točno do položaja jest žica poljskog telefona. Držeći se za žicu trebali bi doći do položaja. U našim redovima zadnjih dana uporedo s padom morala ,širi se trač o famoznom niškome specijalcu. Tip se, navodno, pojavljuje nenaoružan i izluđuje te jer je brz ko utvara...svašta se priča. Četvrta je na
kratkom odmoru i bez njih smo zapeli u toj guduri. Naređenje je eksplicitno i glasi:
-zadržati liniju do povratka četvrte.
Gledam bosansku prirodu i andrićevski je mračna. Izrazito hladna, septembarska noć pada na
šumu i taj divni i zlokobni krajolik.. Šizofreno puni mjesec tuče u vrh brežuljka. Jezivu tišinu para pokoji huk ili rafal u daljini...da, boforsneki...
papapapapapapapapapapa....
Ante korača ispred mene i ničime nije impresioniran. Odaje dojam rutine...ja naprotiv,
cool sam samo utoliko što hodam. koljena mi klecaju, leđima mi struje neviđeni srsi
i jedino što vidim kad zatvorim oči jest četnik koji me kolje s leđa...ufff još kilometar...biće ok ,biće sve ok....
-šta je Istrijan ,ništa ne govoriš, usra si se ha?
-nnnema šanse!
Svemu je kumovala ta krvava mjesečina...pratio sam Antinu i svoju sjenu koja se jasno vidjela u brdu. zastao sam na tren i spazio treću sjenu iza sebe...
-iaaaaaaaaa! iiiiaaaaaaaaaaaaaa!!!
ostao sam ukipljen dok mi je magarica turila njušku u ruke išteći vode. Ante se suzdržavao da ne krepa od smijeha.
-jebi je sad! sad je vodi sa sebon!
krenuli smo dalje...
Post je objavljen 26.04.2013. u 21:47 sati.