Marketing
Spremne za bosanski lonac;) ( test: Hercegovka+ Dalmatinka)
Sofra, inače ako niste čuli kultni bosanski restoran, postoje dva u Zagrebu mi smo išle u onaj novi u Green Goldu. Restoran se nalazi na katu centra, uređen u bosanskom štihu uz stihove Hanke Paldum i opuštenu atmosferu, poslužuje vas konobar u tradicionalnoj nošnji. Počele smo ja s Begovom čorbom, a Ive je jela krumpirušu. Begova čorba vam je zapravo varivo s bamijom, raznim drugim povrćem i piletinom, posluženo sa žlicom vrhnja, moram priznat da je bilo predivno servirano i slasno za prste polizati. Ivanina pita je bila ono baš, baš domaća pita, ručno rađeno tijesto, fino se osjeti papar, ma pita je bila avionska.
Za glavno jelo uzelo smo Merak čevap, tj. punjene čevape sa pršutom i kajmakom u umaku od vrhnja, s povrćem na žaru. Porcije su dosta velike, svakoj od nas ostao je po jedan taj čevap, jednostavno nije bilo mjesta. Uz to što su porcije ogromne, meso je ukusno, mekano i sočno. Uz to smo uzele miješanu salatu, moram priznat malo je bila previše začinjena, previše octa u kupusu, tako da ih nismo pojele. Sve u svemu ocjena od jedan do pet, četri;)
Za desert smo se počastile: ja s baklavom, a ona s urmašicom. Odmah moram reći puno smo baklava jele i Ive je maherica u pripremaju urmašica isto kao i njena majka, tako da nije bila zadovoljna. Iskreno nikada mi nisu bile nešto privlačnete urmašice, to je tijesto u šećeru, ali Ivana kaže da će pobiti moje mišljenje i da će mi pripremiti urmašice sa kokosom, tvrdi da ću pasti na guzicu. Kad smo kod baklave, razočarala me malo, bila je preslatka i suha, orasi su bili mljeveni, a ja eto baš volim kad osjetim komadiće pod zubima.
Post je objavljen 23.04.2013. u 20:37 sati.