Iako mi novi broj „Splićanistike“ ni u primislima nije bija, pauzu naprasno prekidam zbog jedne stvarno tužne vijesti, a ta je da je Ćićo Senjanović iznenada umra. Nemam namjeru pisat mu nekrolog jer nekrolog nužno ide s patetikom, pogotovo onda kad se odnosi na zajebanta. Ali ipak je red napisat nešto jer „Splićanistika“, kao eminentni blog koji uskoro puni osmu godinu postojanja, svoje postojanje jednim dijelom duguje Ćićinoj „Teletini“ ili crticama o normalnom i dobrom životu. Peti misec, vrime prije ručka, subotnji prilog u „Slobodnoj“, ili još prije „Feral“, ali ponediljkom ili utorkom...
Negdi sam pročita da ljudi na sprovodima plaču, ali ne za pokojnikom nego zato što žale sami sebe. Pa prije nego nastavim žalit sebe jer kvaliteta pomalo, ali evolucijski nezaustavljivo odumire, iden na balkon zapalit duvan. Posli ću odlučit šta bi moga za prvu ruku reprizirat – neku staru „Teletinu“ ili „Dorin dnevnik“...
Post je objavljen 20.04.2013. u 00:31 sati.