Marketing
Intervju za posao
Danas dobiti posao, prije ćeš naći noja koji u šahu tuče mog ličkog međeda sa 3:2, neg štoš naći posao. To je jednostavno tako. Kad ideš tražit posao negdje u državnoj upravi, onda ako ti ćaća il mater nisu neki kurac od faca, moš se jebat.
- Ja došla na natječaj za onaj posao što ste objavili!
- Koji natječaj?
- Ne znam koji al ćaća mi načelnik općine!
- Pa što nekažeš tako majka ga jebla – PRIMLJENI STE!
Ka što vidimo, dobit posao u državnoj firmi i nije neki problem. Kad te prime, onda ti kolektivnim ugovorom ne ginu regresi, uskrsnice, božićnice, pičkematernice i sve ostalo što je propisano kolektivnim ugovorom. Ako te se žele riješiti nakon par godina, onda ti čak ne gine famozna OTPREMNINA za koju djelatnici u privatnom sektoru misle da se to maže na kruh. Ne treba biti posebno pametan da se zaključi da je to tako i nikako drugačije. Uostalom, u svakoj trećerazrednoj birtiji se priča o tome a i sami znamo da što se u birtiji priča graniči sa istinom. Onaj ko sjedi za šankom, ka i ja, čuje puno gore priče koje da iznesem ovdje, nitko mi vjerovao ne bi.
Kad pak želiš dobiti posao kod privatnika, e onda si jebo majku svoju. Prvo moraš proći 42 kandidacijaska kruga, a ako već nekim božjim čudom doguraš do samog „finala“, onda te tamo čekaju pitanja koja neš naći ni u jebenoj „Kviskoteci“ za koju drže da je jedan od najpametnijih kvizova. Ne znam ko sastavlja ta pitanja al da taj isti ima potvrdu jedne od psihijatrijskih bolnica, to je sigurno da ima. Zapravo, znate za onu izreku „Nije žvaka za seljaka“, e takvi su i ovi naši novonastali, hrvatski neolibaralni kapitalisti, koji do prije 20 godina nisu znali kako izgleda jebeni asfalt, jer su bosi gazili po makadamu, a već danas sjede ispred tebe u kravati i odijelu sa nadograđenim pitanjima koje su pobrali od zapadnjačkih susjeda… mada ni sami ne znaju što je ispravan odgovor na njih.
Dogurati do „finala“ intervjua kod kretensko neoliberalonog gazde, je uspjeh sam po sebi… jer osim što si prošao poligon fizičke spreme po NATO standardima, čeka te i famozni intervju kojeg kao da je Vrag osobno sastavljao, pa tako imamo pitanja na koja svi redom daju lažne odgovore… a da dajemo istinite, nitko posao dobio nebi, što govori da svi lažemo na neoliberalno kapitalističkim intervjuima… što je i logično ako želiš dobiti posao koji će ti omogućiti da vratiš 30-ogodišnji stambeni kredit na kojeg te neko nagovorio uz vrlo povoljnu kamatu od 12%, vezanu naravno uz švicarca, No kad bi se kojim čudom dogodilo da se pojavi neko sa mudima ko bi na sva pitanja odgovorio iskreno, to bi zvučalo ovako:
1. Recite mi nešto o sebi?
Može li mi netko normalan od vas iz komisije objasniti kakve koristi imate vi ako vam kažem nešto o sebi? Ako vam velim da sam bivši narkoman, nemam šanse unaprijed, no ako vam velim da se nikad drogirao nisam i da imam završena 2 fakulteta to će vam odgovarati. Vi dakle želite čuti ono što vama paše a ne jebeno činjenično stanje. Dajte mi jebeno drugo pitanje!
2. Zašto tražite novi posao i zašto ste otišli s bivšeg posla?
Ako vam velim da je ovo prvi put da tražim posao, vi ćete reći da ne valja jer da nemam iskustva. Ako vam velim da sam već radio posao za koji tražite zaposlenika, vi me pitate da zašto sam otišao iz bivše firme. Da vam jebem milu majku, vama ne paše kako god da vam odgovorim! Vi bi Isusu našli manu da ne bi meni.
3. Što znate o našoj tvrtki i zašto želite raditi ovdje?
Da vam budem iskren, o vašoj firmi ne znam ništa… nit me zanima, ka što ni vas ne zanima što sam u srednjoj školi izgubio okladu pa karao kozu na sred livade, mada ćete vi na osnovu moje izjave zaključiti da sam ja zoofil ka što ću ja na osnovu vašeg pitanja zakljućiti da vas zanimaju stvari koje nemaju veze sa zdravom pameću. Ako nije dovoljan razlog što nemam posao, onda me ne trebate ni zaposliti… jebo vam ja majku naoliberalno kapitalističku!
4. Kakvo radno iskustvo imate?
Ja ovaj intervju ka da dajem u Švedskoj a ne u Hrvatskoj!? Ako ćemo se praviti da sam bio direktor jedne od bankarskih poslovnica, mogu ja i to… jer očito vama paše ono što vi želite čuti a ne ono što stvarno je. Ako vam kažem da imam 10 godina radnog iskustva, vi ćete me opet pitati da zašto sam otišao iz bivše firme. Majku vam jebem, vama nikad po volji nije!
5. Što bi vaši bivši kolege rekli o vama?
Nemam riječi. Da vam ja dam njihove brojeve telefona pa da njih nazovete i pitate? To vam je isto ka da ja vas pitam što ljubavnik od vaše žene misli o vama! Ako vam se žena kara sa drugim, bit će da nešto ne štima sa vama. Ako vam ja pak velim da me bivši zaposlenici hvale, vi ćete me pitati da koju pičku materinu radim na ovom intervjuu jer da što sam otišao ako je sve štimalo. Ma jebo vam ja mater!
6. Jeste li učinili išta kako biste usavršili svoje znanje?
Jesam, još najbolje da nisam. Kako sam ostao bez posla, usavršio sam cjepanje drva pa sam kubik drva iscjepam na sjekiru za 40 kuna po kubiku. Da vidite tek kako boce po kontejnerima sabirem, zvali bi me „Fenomen“. Usavršavanje znanja? Milu vam majku jebem, tako sam prošlom gazdi rekao da bi trebao ići na tečaj za usavršavanje znanja pa mi on rekao „Idi!“… kad sam mu rekao da isti taj tečaj treba platiti on jer radim za njega, odgovorio mi je „Kojićeti mili kurac taj tečaj, tis ionako pametan!“. Da sam platim tečaj? Da imam za tečaj, što mislite da bi stajao pred vama?
7. Za koje ste se još poslove prijavili?
Za generalnog direktora INE… za direktora NASA-e… za direktora REDBULLA… za koje poslove, milu vam majku nakardanu jebem, kad nema natječaja za ništa!?!?
8. Kako radite pod pritiskom?
Da me zaposlite, saznali bi… ovako želite opet da vam ja serem ono što bi vi htjeli čuti. Da mi vi kažete koja vam je najdraža bajka pa da vam je ja ispričam? – Možda bi onda sretni bili?
9. Što vas motivira da radite posao dobro?
Boja zidova i veličina viličara. Majkemi ako ste vi normalni. Sjedite tu ispred mene sa plaćama od 20 iljada kuna i pitate mene što mene motivira da dobro radim posao. Da vam je dalo plaću od 2 iljade kuna, kurac bi vi sjedili ispred mene i meni srali o motivaciji…. dakle… motivira me isto ono što motivira vaš šupak, PARE! Vi ćete reći da to nije točno, ja ću vam reći da mi ga slobodno popušite!
10. Što je vaša najveća snaga?
Rođen sam na Kriptonu i zovu me Supermen. Jel to dovoljno da zadovoljim vaše debilno neoliberalno kapitalističko pitanje. Jeste sad sretni?
11. Što je vaša najveća mana?
Ja ne znam što je moja, al kad vidim hrpu ovih debilnih pitanja, vjerujte mi znam koja je vaša. Ko malog, otac vas je gurao u veš mašinu a majka stavljala na centrifugu… inače ne bi ispali ovako usukani što se tiče interesa za boljitak vaše firme. Nego… ja ovoliko serem a niko mi čaše vode donio nije, nije valjda da nemate ni za vodu? Ako je tako da ja odma odem?
12. Kakvu plaću očekujete?
Vi mene pitate kakvu plaću očekujem a ne znam jesam li uopće primljen a iz vaših pitanja ne znam ni što radim. Nek me jebe cijelo selo ako ste vi normalni! Da vam velim 7 iljada, vi ćete reči da je to puno… da vam velim 2 iljade, vi ćete reći da ne cijenim svoj rad. Ćaća vam jeba mater neodlučnu!
13. Postoje li ljudi s kojima naprosto ne biste mogli raditi?
Sudeći po svemu, to ste jedino vi!
14. Je li vam važniji novac ili zadovoljstvo poslom?
Ama zadovoljstvo poslom. Ništa me tako ne ispuni ka zadovoljstvo poslom. Znaš ono kad dođeš kući pa te žena pita „Jesil kupio kruh?“… a ti joj odgovoriš „Nisam ženo jer para nema, al brate mili što sam zadovoljan sa poslom, to nije normalno!“. Vama očito u lubanji vakuum čim me ovakva pitanja pitate. Predpostavljam da vam direktor hoda unatrške i izgovara stihove Jelene Rozge iz one pjesme „Nirvana“, jer ja nekog logičkog objašnjenja na ovakvo pitanje nemam. Onda?
15. Biste li radije da vas vole ili da vas se boje?
Imate li doma djecu? Imate. E pa biste li vi da vas vaša djeca vole il da vas se boje? En vam mater priglupu… Dalje?
Ka što vidimo neoliberalni kapitalizam, kojeg su prigrlili isti oni koji su nabili kurje oči šetajući po makadamskim cestama, je uzeo maha… i to neće stati nego će bivati sve gore i gore. Danas nitko neće dati ovakve odgovore na ovakav intervju, mada, svaki razuman poslodavac bi trebao zaposliti baš takvog… no po običaju… svako priča priču koju poslodavac želi čuti… ulizuje se… ide se niz dlaku… samo da se rata kredita vrati.
Kud nam je država izgubila identitet... tud i svi mi gubimo vlastiti.
Odo ja popit još jedno pivo! - Živjeli!
Tekst napisan: 15.04.2013.
Autor: Bloger Krule
Post je objavljen 15.04.2013. u 13:54 sati.