Pregled posta

Ooooh, fishy, fishy, fishy fish!

Lov na gacku pastrvu u zimskom periodu
jedna za Richarda Brautigana

Madeži

Zlatopičkasta se stresla poput mokrog psa i popadali su joj svi madeži.
- Ahhh, moji madeži – vrisnula je, bacila se na pod te počela panično skupljati smeđe točkice.
Nakon što ih je sakupila stala ih je lijepiti superljepilom natrag na kožu.
- Ide li ovaj tu – upita stavljajući poveći sa unutrašnje strane bedra – ili je taj bio na drugoj nozi?
- Mirela – rekoh – zajebi to. To su samo madeži.
- Nisu samo madeži, to je moja osobnost.
- Madeži su.
- Nisu.
- U ostalom bolje izgledaš bez njih.
- Ne izgledam.
- Izgledaš nevinije.
- Ako ne želiš pomoći ne moraš ni odmoći – prosikće.
Živcirala me nervoznim pokretima, tom glupom, besmislenom vitalnošću gotovo jednako koliko i pjesmom kitova koju je ponekad slušala za opuštanje; terapija zvukom, tako je zvala to jebeno tuljenje, cvrčkaje, krčkanje, mukanje retardiranih krava u snošaju sa mladim sovama i križancem lava i majmuna... jebemti!
- Idem po piće – rekoh iznerviran.

Dućanska spika

U kvartovskom sam si dućanu pospikal sa trgovkinjom Barom. Obično popričamo o vremenu i seksu. Ja prokomentiram vrijeme, a ona me upozna sa svojim posljednjim seksualnim otkrićima, iako je podvig primjerenija riječ. Budimo iskreni, Bara je totalni imbecil, ali mi je iz nekog razloga /kojeg ne želim racionalizirati/ vrlo draga.
- Jučer sam u dupetu imala pastrvu – reče nakon što sam se požalio na vrijeme – plavu – i napravio neke mutne metafore – ŽIVU!
- Ma ne valjda – rekoh u nevjerici.
- E jesam baš! Slušaj: kada se Štef jučer…

Plava pastrva riboglavog Štefa

- … vrnul iz ribičije rekel je: «dojdi sim Bara videti kaj imam.»
Prišla sam bliže i naluknula se u kantu. Tam su bile tri pastve.
- Kaj nisu lepe – pital je Šefek.
- Je, lepe ribice – rekla sam ja.
- Koja ti se najveć svidja – pital je Šefek.
- Kaj ja znadem, se su iste.
- Meni se najveć svidja ova tu ----
Pokazal je prstom na plavu ribu.
- Znaš kaj – rekel je.
- Kaj?
- Štel bi ti tu krasnu ribicu metnuti u riticu!
(gromoglasan smijeh)
- Naj noreti Šefek – rekla sam ja.
(smijeh)
- (rezolutno) Niš ne norim. To je ona kaj bi ja štel!
(urnebesan smijeh)
- Dobro Šefek, a zakaj to hoćeš?
(cerek)
- Videl sam u nekome filmu.
(aaaaaa-ha-ha-ha-ha-ha)
- No krasne ti filme glediš vol božji!
(ho-ho-ho)
- Idem delati ručak.
- Naj dirati plavu ribu. Neka živi. Poklen bum je metnul u ribnjak.
(smijuljenje)
- Je Šefek, kaj god ti veliš…
(smijuljenje)
Čistila sam ribice i misla si kak bi to zgledalo da imam riblji rep. Bila bi kak Ariela. Joj kak volim taj crtić!
(he-he-he)
- Kaj se smiješ Bara - pital je Štefek iz sobe.
- Niš - doviknula sam. - Niš.
(smijeh obični)
Poklen smo si spili vinčeka od kuma Dore. Je, ribice moraju plivati, kaj ne?
- Daj da ti je stavim Barica – rekel je nežno Štefek.
(URNEBESAN SMIJEH)
- No, metni jo, metni to glupo ribo v moju rit (SALVE SMIJEHA) – I znaš kaj Huc, svidlo mi se. Svidlo mi se kak nigdar prje. Morti sam dest put svršila.
(aplauz)

Povratak u apartman

Zlatopičkasta je stajala sred sobe – naga. Po sebi je imala polijepljene madeže.
- Jel dobro – upitala je.
- Dobro je – rekao sam iako madeži nisu bili na svom mjestu.
Počeo sam pripremati pivu sa viskijem /ili viski sa pivom/ kada mi je glavom prohujala misao – ... jebeš Gombrowicza, nikada ga nisam čuo da pjeva!
Pustio sam neki lijeni jazz pa smo počeli ubijati moj talent. Majstorski smo to činili! Imali smo 25 000 triliona načina kako da ga skratimo za glavu. Po jedan za svaki dan ostatka svijeta! Iz podnožja kreveta bolje su se vidjele mijene godišnjih doba. Zapuhao je snažan vjetar koji je isprevrtao stoljeća i od povijesti načinio kubističku sliku. Pomislio sam kako zapravo talent ubija mene, a ne ja njega. To je bila vrlo neugodna misao, ali većina spoznaje je baš takva - neugodna.

muzika za ugođaj: poleg jedne velke gore


Post je objavljen 13.04.2013. u 23:29 sati.