Zar je moguće da se zbog iste osobe i smijemo i plačemo u isto vrijeme. I zar je moguće da nam sama pomisao na nju izmami najljepši osmijeh. Sinoć sam plakala i klela se da je gotovo, da je on budala, da ga ne trebam, da ga mrzim, i da ću biti puno bolje bez njega. A jutros, samo jedna poruka i ja sam druga osoba. I hoću da ga mrzim, ali ne ide. :( A Bgm nije za mene. Različiti smo, i mislim, iako po prirodi sam 0% svadljiva osoba i sve želim riješiti na lijep i dostojan nacin, s njim bi se svaki dan svađala i nervirala al ne na onaj loš način. I eto, sad sam opet zbunjena, ni tamo ni vamo. Ne znam više sama ni kud bi ni šta bi. Ma hajd nek bude kako bude, nadati se dobrom..obećala sam čekati a teško je.