I tako jednog jutra umjesto uobičajnog Dobro jutro, dobijem Zdravo pa mi sve nešto zazvoni u ušima, primi me sjeta i baš zaželim da nešto napišem o tom zaboravljenom pozdravu.
Bio je to pozdrav mog djetinjstva kada smo starije iz poštovanja pozdravljali sa Zdravo, bar nas je tako učiteljica učila. Zdravo ovo, zdravo ono! Zdravo je bilo zgodno jer nije bilo zabune oko dijela dana i sa Zdravom nisi mogao fulati. U podne i u ponoć, uvijek je bilo Zdravo. Neki stariji su se prilagodili nama mlađima pa su prihvatili taj pozdrav iako je bilo i onih nepokolebljivih koji bi nas na Zdravo prostrijelili očima pa uzvratili, Dobar večer ili Dobar dan, a naglasak je pri tome bio jako bitan.
Zadnjih dvadesetak godina je taj pozdrav postao podsjetnik na one komunističke dane i skoro se više nitko ne pozdravlja s tim pozdravom. Iako mi ni dan danas nije jasno, zašto su ti komunisti, zakleti vjeromrsci i crkvomrsci za popularni pozdrav uzeli baš onaj iz molitve "Zdravo Marijo"?
Danas, kao nepopravljiv hipohondar stalno mislim, pa koji bi bio bolji pozdrav nego da ljudima oko sebe zaželiš zdravlje? Kada nam sve nekako klima, pa neka nam bar zdravlje bude dobro! Zato vam svima želim Zdravo koje odlučno ponovno uvodim u opticaj!
Post je objavljen 07.04.2013. u 20:26 sati.