UVOD
Ljubav!
Topla. Iskrena. Jedina.
Strast. Žudnja.
Vječita inspiracija.
Već dugo imam želju napisati najljepšu ljubavnu priču svih vremena. Ni manje, ni više. Iako je konkurencija u ovoj disciplini pregolema dat ću sve od sebe.
Klausa znamo svi.
Djetinje naivan i iskren šibenski mladić ovaj put će doći u kušnju života.
Kako je riječ o vrlo kompleksnoj priči riječ bih, na trenutak, prepustio autoru najljepše ljubavne priče svih vremena tj. samom sebi.
RIJEČ AUTORA
Pozdrav!
Prije nego uronite u pravi vatromet iskrenih ljubavnih čuvstava koji će Vaš serotonin dići do neslućenih visina morat ćemo nastaviti tamo gdje smo Klausa ostavili tijekom našeg posljednjeg susreta.Oni koji redovito čitaju 'SPIG' znaju da je riječ o ljubavnom susretu sa fantomskom trafikanticom Mijom.
Pitanje koje bih Vam glede tog susreta postavio glasi:
Vjerujete li u onostrano?
Duhove? Sablasti? Prikaze?
Za potrebe današnje epizode malo sam pročačkao Youtube i mogu Vam reći da stvarno obiluje tolikim isječcima sa 'real ghost' videima da mi je nakon desetak minuta gledanja tih američkih pizdarija vidjevši da mi Hrvati nismo jedini glup i zaostao narod . Ako se među svim tim isječcima potkrala koja istinska, stvarnna i čestita sablast ja joj se u ime 'SPIG'-a iskreno ispričavam jer se jednostavno izgubila među trećerazrednim kućnim kopijama filma 'Paranormal activity'.
Fejk do fejka.
Ipak, kad sam naišao na ovo što ćete upravo vidjeti moje mišljenje se stubokom (stubokurcem…jebem ti intelektualno preseravanje) promijenilo. Na prvo gledanje uopće nisam ubrao poantu, ali pošto je ipak riječ o emisiji Larry Kinga smatram da se čak ni glupi Amerikanci u jednoj ozbiljnoj emisiji ne bi zajebavali sa takvim stvarima.
Obratite samo pažnju na gornji desni kut ekrana i pojačajte ton jer je ono što ćete vidjeti….ne znam kako bih to opisao…… stvarno čudno, jezivo i.... tjera na razmišljanje.
Brrrrrrrrrr….
KLAUS I IVANČICA – NAJLJEPŠA LJUBAVNA PRIČA IKAD ISPRIČANA
Jope ja!
Ležin u posteji i lipo mi je.
Doktor mi je od jutros uvalija ćetrnajst tablet i reka da se odmorin.
A o ćega?
Ne triba meni spanja nego moja Ivančica. Ona je tamo malo dalje. Gljeda u plafon i…jedino po čemu se zna da je živa je to što diše…Nije ni takla knjigu o gomolju ku jon je neki dan donila prijatejica.
Ja san s ocen puno puti zgrča kunpire i ja bin s njon moga tri dana prićat o đubru, jerli, kleopatri, monalizi i kunpirovin zlatican.
Šteta!
Ma samo ka bi malo živnila oma bin jon reka sve šta min je na srcu.
Takvu lipotu ja nika nisan vidija.
Cili život slušan psihiatrija je vakva, psihijatrija je nakva.
Nisan naša dobrije ljude nego vode.
Crtamo, bojamo bojanke, držimo se za ruke i pivamo, igramo se s kockama…
Za me su stoput luđi oni vanka nego ovi vode.
Dobro, osim blesavog Janka.
To je oni koga je mate prošlu šetemanu molila da jon uziđe zid. Doša je vode među nas obićne lude i glumija glumu kako bi iša u pemziju. Mi smo ga bili privatili ki da nan je čaća.
Bija je puno pametan ali se ni baš volija prati.
Vajda ka' se dobro osmrdiš prije iđeš u pemziju.
Janko se stalno kara (svađao,a ne vodio ljubav-op.a.) sa glavnon sestron Tajanom.
Jedan dan mu je dala inekciu ali neku krivu pa je puka, uteka iz bolnice, ukreja gracki autobus i s njin doša prid bolnicu.
Tija je da se u njemun cila psihiatria vozi do zatona di mu živi baba.
Tija je da node bacimo na balote i da mišamo leksaurine i bevandu.
Srića i bog da ga je moj cimer Mile Bukva sinoč udušija na spanju.
I to s kušinon.
Ko zna šta bi majmun još bija u stanju izmislit?
Ivančice, mišu moj, odveza bin te iz te lučačke košulje i poliza te o glave do pete.
A onda bi te odveja u đir po Kalelargi.
I naveće skupa s tebon čita ti tvoj Gomolj.
Čekaj malo, pa Vi nemate pojma da san ja svršija na psihiatrii.
A ja se uzasra ki šibemski vječnici...
REWIND…. brljiibrljitrljibrljiijuijuibrljitrlji....(zvuk motanja audio kasete unatrag)
NAKON LJUBAVNOG SPOJA SA TAJANSTVENOM TRAFIKANTICOM MIJOM, KLAUS ZAVRŠAVA U NJENOM STANU TE PRIMIJETI DA JE MIJA JEDNOSTAVNO...IŠČEZLA.
PRESTRAŠENI MLADIĆ BEZGLAVO IZLETI IZ STANA TE SE NA PORTUNU SJETI DA JE ZABORAVIO VINDJAKNU U KOJOJ JE BILA LISNICA I CELULARNI UREĐAJ.
PRILIČNO PRESTRAŠEN VRAĆA SE NATRAG.
Ooooooo...jeba vas hitler ka se samo sitin.
Otškrinija san vrata i pogleda livo.
Ništa.
I onda desno.
Ništa.
Voda je još šištala u zahodu.
Doša san u dnevni, skinija jaketu sa katrige, prebacija je priko ruk, a onda….TRES!!!
Tuta forca su se zalupila ulazna vrata.
Iz čista mira.
Srce mi je tuklo rafalno.
Doša san do izlaza, čapa kvaku….i onda se dogodilo.
Ne znan ki mi je bija vrag ali san pogljeda na plafon.
Uuuuuuuu…. mlika ti materina…..
Gori je za njega bila zalipljena Mija.
Bila je rašćupana i gola i umisto očiju je imala dvi žute bućice.
Ki one žute polovice kinder jaja di bude igraćkica.
Isto san joj malo čirnija u pizdu….jebi ti to!
Pizda je pizda.
Komad runjava busena ki one iz čačinih porničev ke je kupova u mladosti.
Režala je i iz ust joj se cidila bala.
''Sa češ me jebat kao kravu, mater ti tvoju! Očun tvoj tvrdi kurac duboko u sebi!'', siktala je ka ljuta guja.
Daleko o toga da je ja možda ne bin i bija nategnija da se o straha nisan posra u gače do kolin. Onako u šoku, sriča i bog, uzeja san bocu s vinon sa stola i zaitnija je svon snagon Miji u glavu.
Nakon pogodka u ćelo, boca je pukla, Miji je šiknila krvina iz ćela i odlipila se od plafona ,pala na kuhinjski stoli i porazbijala neke male čikarice.
Ja san zaškiča, svon silinon otvorija vrata i za deset sekundi teka po gradu ka manijak.
DEMONI LUDILA
1.VEČER
Priznaču van da san nakon susreta s Mijon do kraja iša u kurac.
Materi nisan ništa govorija, a cilu noč mi se ćinilo ko da mi neko u sobi šapče.
Mija.
Jeba bi joj ja ujutro mater i oca. Samo ka bi ima muda doč do trafike.
Cilu noč san se vrtija po posteji, spotija se ka miš ledenin znojen. Prid zoru mi je taj demon, duh, Mija…ne znam koja pićka materina na uho šaptala onu pismu: ''…ima jedan vlak koji vozi do zemlje sreče…ispri tvoje kuče mu je stanica….''
2.VEČER
Materi i ocu nisan govorija ništa.
Po danu je sve bilo u redu, a onda san na nekon njemačkon satelitu oko ponoča još pogleda i neku odlićnu hororćinu.
Ćetiri autobusa sa nekin curama i dećkima su se pokvarila na nekom putu nasrid teksasa.
Njih stotrijest i pet ide pješke potražiti pomoč, a ovih trijestsedan skupa sa šoferima ostanu ćuvati buseve.
Tamo živi neka luda famija koja do kraja ubije ovih trijestsedan i šofere, a onda lovi ovih stotrijestipet.
Onda na kraju ostane jedna plava cura i bori se protiv te cile lude famije…..jeba te ka filmćina….
Ne znan koji kurac mi je to tribalo gledat.
Nisan više moga disat o straha pa san popija po šake apaurinov i lega.
Uspija san zaspat a oko tri ure ujutro san opet onako u bunilu čuja: ''Ima jedan vlak…'' i vidija da su mi noge otkrivene.
Otvorija san oći.
O, jeba te pas!
Lancun i deka su bili zamotani oko lustera i zavezani u ćvor.
Zaledija san se.
Bija san tolko priseban pa san opalija glavon o zid najaće šta san moga.
Pa san u nesvist i tako u komi nekako doćeka zoru….
3.VEČER – ALI UJUTRO
Reka san sebi da ču ič ko Mije i to san i napravija.
Materi je bilo ćudno jer za marendu nisan taka ni ćokolino ni kafu i mliko ali ja san joj reka da iman neku malu febru.
Ona mi je pružla glupocet, al ja san reka da ne triba.
Uzeja san jaketu i krenija kod Mije.
Srce mi je lupalo o' straha, ali mislim da smo i ona i ja kulturni ljudi.
Dogovoričemo se. Ljudi smo.
Nismo Zagorci.
Lipo ču je zamolit da mi više noču ne veživa deke i lancune oko lustera i da mi po sobi ne šapuče ''Ima jedan vlak koji vozi do zemlje sreče…''
Lipo ču je zamoliti da mene i moju famiju ostavi na miru.
I vij'ću jel mi doša novi teks.
Doša san u trafiku, a Mija je preslagivala bonbone i žvakalice.
Okrenila se i vidija san joj na čelu gazu i onu mrižicu.
''Klaus!'', viknila je veselo.
''Kako si mi to mogla napravit?'', reka san ,''zašto mi nisi rekla da si đavolova?''
''Kakav đavol, Klaus, o čemu ti pričaš, sunce moje?''
''Kako kakav đavol, jeba ti ja mater! Bila si zalipljena za plafon i siktala ko poskok! Rekla si mi ….(tu san briznija u plać) …..da čun te jebat ko kravu i da očeš moj tvrdi kurac duboko u seeebiiiii…uhuuuuuuhuuuuuu…jadanlisantigajaaaaaaaaaaaaaaaa''
''O čemu ti dušo, govoriš? Izašla san iz kupatila, a ti si pobjegao…Zašto?''
''A kako si razbila čelo? Nemoj me zajebavat….''
''A to? Pala sam na….''
U tom trenu su dva mala Čeha došla kupiti one male plastićne pauer renđerse, a ja san otrija suze i samo Miji zapritija prston i reka:''Ostavi me se, molin te!''
3.VEČER-NAVEČER
Oko postelje san stavija dva kila ćešnjaka.
Našiljija san glogov kolac, poviša po lusterima i ormarima svega i svaćega šta bi moglo izlapiti demona i čeka san….
Ćeka san…
Ćeka…i ćekajući zaspa…
Oko tri ure ujutro mi se i dogodilo to zbog ćega san sad vode u ludnici.
Bilo mi je onako kroz san milo…da se razumimo.
Onda san sanja da san u srpskon big braderu i da mi ga drka Ava Karabatič.
Toliko je to bilo stvarno ko da san stvarno tamo. Onda je u snu došla i Đenifer Aniston i ona mi je raširla guzove i lizala i cicala jaja i šupak. Mogu van reči da mi je to isto pasalo. Onako…fino je. Onda je došla Simona Gotovac obućena u trliš', gurnla Đenfer i onda mi je poćela vrhove o cic trti o guzicu.
Đenifer mi je počela lizati ćelo, a onda mi je gurnila jezik u uho i poćela tiho šapćati:''…Ima jedan vlak, koji vozi do zemlje sreće…''
Prenija san se, otvorija oči i ima šta vidit:
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!
Deka i lancun su bili zavezani oko lustera.
Tapeti, kontrine, majice, šlape…..sve je bilo zalipljeno za plafon.
Teks je letija po sobi. Bija je otvoren na pola i činija s tin polovicama gori-doli ki da neka tičca maše s krilin.
I stvarno je letija po sobi.
Gače su mi bile doli.
Kurac je staja naperen i tvrd ka macola.
Gleda san i nije mi bilo jasno.
Kožica je išla gori.
Pa doli.
Gori.
Pa doli.
Pa gori.
Pa doli.
Sama o' sebe.
Neko mi ga je oćito drka a ja ne vidin ko.
Poćeja san se tresti ka prut, zgrabija glogovu kolčinu i počeja mlatiti po sobi.
''Odi ča…jeba ti ja mater…odi ča….''
Opalija san i razbija luster, nočnu lampu, kompjuter, televiziju….maha san kolčinon i poskida sve stvari s plafona, izboja i ispara kontrine lancune, a oko mene se čulo ''…svakog dana zastane, na barem dvije sekunde i …''
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA! BIŽI BIŽI BIŽI UPiČKU MATERNU.VRATI SE OKLE SIN DOŠLA JEBA TI JA MATER BOLESNU! AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!
Plaka san, pozelenija, urla, mlatija kolćinon ka sumanut.
Po postelji, po ponistrami, po vratin, po ormarin….
Onda su se otvorila vrata i u sobu je ušla mater.
Gleda san je van sebe onako spuštenih gač i u panici prodeknija kolcen posri ćela.
Stara se jadna izvrnila koliko je duga i široka.
Onda je na me skočija ćaća i srušija me na pod….
''Klaus, jesi poludija? Šta radiš dite moje?''
Tresa san se u bunilu i jedva prošapća:''Mija…Mija…mi ga je…''
Onda smo se malo smirili.
Sea san na kauć u dnevnon i tresa se.
Mater je ležala kraj mene. Na ćelo smo joj stavili oblog od rakije i pomalo je cijukala.
Otac se puno pristrašija, gleda me u oči i ćuja san da u hodniku nazivlje hitnu pomoč….
-NASTAVLJA SE-
…kad staneš nogon na ulice grada uskoči draga, uzjaši me…ima jedan vlak koji vozi do zemlje sreće….huhuuuuuuuuuuu…
Post je objavljen 07.04.2013. u 15:06 sati.