stajala sam davno
na ulici
u kafiću
u dućanu
svaki puta
stajala sam
paralizirana
pred tobom
svaka misao
svaki dah
postajao je uzdah
ti si znao
tvoj pogled
je prodirao
previše duboko
i svaki puta
samo si prolazio
bez zastajanja
molila sam se tiho
u sebi
da zaboravim
adresu
broj telefona
dodir usana
i boju očiju
kakve li su bile?
plave?
zaborav je osveta
jedina preostala
Post je objavljen 03.04.2013. u 22:55 sati.