Pre nego napišem pesmu
davajući vam dušu kroz reči,
nemojte dozvoliti da iz mene
izrone suze...čuvane, nikad neviđene.
Pre nego li se rodi još jedna misao
besmrtna puna čežnje, živa kroz mene
migolji se kroz prostor skrivenih tajni,
upire prstom sudbine kroz sećanja,
nemojte da izroni pa izbije kroz krik
nikad pušten, nikad nečuven.
Pre nego li sklopim oči,
pokušavajući da odmorim utrnula čula,
zaćutite njegovo ime,
jer samo to mogu reći napamet,
nikad nedozivano, neostvareno.
I pre nego li umrem stvarno,
pustite me nestvarno da živim,
da sanjam večno nedosanjani san
u kome zauvek smo jedno.