Imao sam prijetelja. još jednog prije padre. Ime mu je bilo željko, zvali su ga zijo. Zijo je bio u tom mom rodnom,malom gradu stari frik. Bio je stariji od mene ,bio je sklon teškim porocima. Zijo je znao živit imao je duha i taj duh je znao nosit mene.
Znam sjećam se jednog ljetnog dana sam dangubio na trgu skupa sa mariom, pili smi gin ... kad eto ti ga, dolazi zijo sav uzjeban. Kaže nam - bemti bio sam u splitu po ... i znaš brate kad san prolazio preko pazara san vidio da prodaju brod u boci i odma san ga kupio!
Falilo mi, bilo mi priša, pa san iša na bus,požurio, da stignen doma i u žurbi mi pao brod ... i razbio se...zijo se rasplaka ko malo dijete dok je pružao dlanove a na njima komadići stakla koje je sačuvao ,i mala maketa broda jedrenjaka i kaže ,prozbori kroz suze, onako gorko, - a toliko sam želio brod u boci! Bilo nam je pomalo smiješno. A sve je bilo smiješno i zajebancija.
Nepunih godinu dana od toga zijo je umro. Otišao je moj prijatelj,ali ostao je duh! ;-)
Post je objavljen 31.03.2013. u 00:54 sati.