Marketing
GARAVUŠA
Čitam jučer Brodov post i baš sam se obradovala inicijativi za osnivanje Športsko Šparogarskog Društva. Naravno da sam se odma predbilježila za članstvo. Ma zamislite, lipo legalno idete šparogirat, natječete se. I ne morate više mantat svit okolo kako ste kao išli fotoaparatom tražit proliće, ili kao nešto slikat crkvice, kamenolome.
Naravno da ponekad triba prihvatit savjet i poslušat one malo mlađe
pa krenit na terensku nastavu i pripreme. Mislin, nisan ja išla brat šparoge, a ne, ne.... išla sam malo na brdarenje. Čisto onako radi obilaska, vježbanja i oblikovanja nogu a dobro dođe za skinit koji dek. I usput sam tila vidit kakvo je stanje nakon prošloljetnih požara. Stanje je naravno za plakanje. Sve crno, prigoreno. Na pojedina mista imam osjećaj da je i kamen izgorija, razdvaja se, lomi. Pa se onako lipo posklizneš, usput uvatiš za ove crne grane. Ako imaš sriče čak se uspiješ i zaustavit, ako ne, lipo prizemljiš u koji bušak, zapetljaš se u tetiviku i malo izgrebeš.
A da sve ne bude baš apokaliptično crno ja sam pronašla jednu malu pandu.
Nježan dodir.
Poluizgorene šiške.
I malo zelenila.
A kakva sam izašla sa ovog brdarenja bolje da ne pišem..... garavuša, garava.
Ajte, bog.
Iden lobirat za misto poslovne tajnice.
Post je objavljen 27.03.2013. u 10:41 sati.