father almighty
On je strašno povodljiv i to mi najviše ide na živce kod njega. Nema kod njega nekakve zlatne sredine, on ili tlači ili je na koljenima, ovisi o autoritetu. Meni se ovdje njurga i pravi ne znam kako svoj i zreo, a onda dođe onaj prokleti Živko i za njim bi u grob otišao. Tu se zatvore u njegovu sobu i najprije nešto šuškaju sa aluminijskom folijom, pa onda pojačaju glazbu, da ih ja ne bi čuo … I ko zna na šta troši onolke pare, a ja od penzije moram plaćat ove vražije uplatnice…i telefon mi tamo naziva one vražije brojeve od mobitela, a to je skupo ko sam đavo, ali nisam više blesav ja…ljepo kad idem ča, uzmem telefon sa sobom pa nek zove gospodin…Ma nije meni to, nego samo kad se sjetim kakva smo sretna obitelj bili…Ma ona je sve zajebala, gospođa…
* * *
Kako me iznervira to kad shvatim da mi je stari doma. To shvatim čim uđem u ulicu jer on se glasa kao neki nilski konj pred parenje. Boju tih hropaca može postići samo netko tko uporno 40 godina puši Opatiju. Sad su mu je napokon ukinuli. Odkako je u penziji, non stop je doma. Nikud ne ide, samo leži pred tv-om i sumanuto mijenja te kanale. Neprestano misli na mamu i svaki naš razgovor on ovako ili onako dovede na tu temu. Prošlo je već 6 godina otkako nas je napustila. Više ga ni ne žalim jer si ne želi pomoći…hrani se time. Njena smrt je postala njegov život.
Ne mogu više...
Vonj majke. Toplina njezinog zagrljaja. Njezin netaknuti ormar sa svim onim suvišnim haljinama, suknjama, šosevima, spavaćicama. Njezin kožni kaiš sa izleta u Istanbul. Prašina sa regala i crna masnoća na fugama kuhinjskih pločica. Cijeli jedan zaustavljeni svijet, povučen natrag u Aladinovu lampu iz koje se uporno ne pojavljuje.
* * *
Jedna naizgled bezazlena sličica iz djetinjstva, progonila je Sineta svako malo. Možda zbog miljea kojemu se trudio pripadati, a možda zbog balkanske patrijarhalne mitologije. Projekcija te sličice vodi u predaleko ljeto 84. Sine i otac vraćaju se sa sindikalne ribičije na Mirni. Podeblji šaran koprca se u vrećici punoj vode koju nadasve ponosno u ruci drži 9 godišnji Sine. Stigavši pred zgradu, «obojica» uočavaju kosmatog mladića koji upravo preko cijevi krade benzin iz njihovog zelenog, sarajevskog golfa. Znatiželjne Sinetove oči, uprte su u oca. Otac zastajkuje, prima Sineta za lakat i povlači ga u zaklon. Ostali su tako u tom zaklonu čekajući da lopov obavi svoje i mirno se udalji. Objašnjenje da «nećemo propast zbog par litara benzina» i da «je lopov možda naoružan», Sine nikada nije prihvatio, naprotiv... uslijedila je teška noć u kojoj je «Tata» postao «Ćale». Plašt superheroja kliznuo je niz očeva ramena i vizija je nestala…zauvijek.
Post je objavljen 23.03.2013. u 02:10 sati.