Marketing
keeeeljića...blogmater
Ja bum se ubil, jebo me patak, ak nebum.
Jesti travu i kljucati semenke i ne napiti se, bar svaki drugi dan?
Aaaaa, nenenenene, kurac malo.
Jebeš ti takav život.
Mislim, daj, motiviraj me.
Manje jesti, paziti kaj jedeš i još k tome vježbati.
Od sveg ovog internetskog smeća, kaj se nudi,
zapela mi za oko Renata Sopek.
Kupi CD i vježbaj s njom.
Ma znaš da hoću, sam ne znam s kojim nofcima......
a iiiii, kad bu bilo vježbaj na RS..., e ondak bum uplatil prvu ratu.
Nema Severine i nekaj, ono CD, pjevaj sa Severinom, ili pjevala ti na....
(kod) Mome.
To je motivacija, tooooo!
Krećoh ja, pa kelj...opral ja to, zreckal, pa opral, pa blanširal na par minut, hitil vodu, pa u novu slanu, zakuhal, dodal tri krompira, sitno seckana, skuhal.
Tam, u drugoj rajngli zgrijal maslinovog, pa ovo, žlicom-cediljkom, na vruće ulje i mam prek toga malo vegete, papra i češnjaka, pol glavice....
Dinjstal to....minutu, dve, dodal još malo vodice od kuhanja i gotovi lešani kelj......dušu dal za leševe......hrana za zombije, maspater.
O.K. kaj ja nesmem, neg kaj moraš delati za druge.
E to je kazna božija.
Post je objavljen 11.03.2013. u 12:38 sati.