Njegovoj djevojci ću samo reći : " Čuvaj mi ga,on mi je sve ! "
''Kako možeš bez njega? Mogu? Ko je rekao da mogu bez njega? Ja moram! To je postao moj zadatak, životna navika. Previše ga volim da bih mu kvarila sreću. Previše sam slaba da se borim za njega. Pustit ću ga, odtugovati ću i prežvjeti. Nadam se...''
Patim? Više ne. - Stalo mi je? Više nije. -Voljela sam ga? Da. Možda ga još volim, ne znam. Znam da osjećam nešto što se ne može opisati. - Razočaranje? 99%. - Mržnju? Ne, nije zaslužio da ga mrzim. Drago mi je da mi je pomogao da shvatim neke stvari. - Voli me? Hahaha, niti me je volio, niti me voli. Ne znam u što sam vjerovala, čemu sam se nadala. Ja mu pružim podršku, sreću, ljubav, razumijevanje, i dobijem? Ništa. -A ona? Bolja je? Nije. -A ja? I Bogu i ljudima sam dosadila pričama o njemu. Uspio je u svojoj namjeri, upropastio mi je sve. Snove, planove, maštanja. Neka je on sretan, to mi je bitno. A ja sam i onako navikla da ostanem povrijeđena pa će tako biti i ovaj put.