ukrala sam flastere… u maloj neuglednoj trafici na ćošku našeg malog neuglednog grada. zapravo, mog grada. ti već odavno ne živiš ovdje. dolaziš onako po potrebi s prezirom i grižnjom savjesti, uvijek jednom nogom na odlasku.
ukrala sam flastere… i kupila kutiju cigara .stoje neotvorene. govorim si danima:“okači ih o kontejner“. još uvijek stoje, u drugoj ladici, ispod kuhinjskih krpa.
zaključila sam da flastera nemam dovoljno i da ne znam kud s njima.
ukrala sam flastere…pa sad prtljam,prevrćem. stojim pred ogledalom i gledam se.gledamo se. ogledalo, ogledalce, kaži mi…
“stara si“ kaže mi.
“nisam stara,samo sam teška.vučem staru sebe i ne puštam“branim se.
„stara si“ kaže mi.
„nisam stara, samo mi se ova vrsta tuge uvukla u koske“ branim se.
„stara si“ kaže mi.
„nisam stara,samo se sve skupilo“branim se.
„stara si“ kaže mi.
„nisam stara jer zvučim kao da je '87.“ branim se.
„stara si“ kaže mi.
„nisam stara, samo laži bacam s jedne vrpe na drugu “ branim se.
„stara si“kaže mi.
„nisam stara,jebi se“ …
...i što bi ja sad trebala?
jebi se…ukrala sam flastere… prtljam, prevrćem…
pa stavljam jedan na čelo…želim odlijepiti razgovore što ih vodim s tobom,sa sobom,po potrebi,bez potrebe,onako usput,svakodnevno,čak i kad sam u društvu…razgovore u kojim te slušam,razgovore u kojim me slušaš, razgovore u kojim mi govoriš da sam glupava,da ti pašem,da se strpim,da mi oprostiš,da prespavaš…..
stavljam jedan na lice…želim da pridržava ovu masku,po potrebi,bez potrebe,usput,svakodnevno,u društvu, čak i kad sam sama …zaboravljam da me oči izdaju…“izdajice“…
stavljam jedan na usta…želim da zaustavi riječi kojima sam sve potrgala,onako po potrebi,bez potrebe,usput, iz navike…zato sada šutim,a drugi se pitaju što mi je…“ništa“ samo nemam potrebu da išta razjašnjavam…
stavljam po jedan na svako uho…želim spriječiti savjete,riječi utjehe,onako po potrebi,bez potrebe,usput,svakodnevno,čak i kad ne tražim…“nije on za tebe“, zapravo je smiješno što ne vide koliko ja nisam za nikog…
stavljam po jedna flaster na svaki ud…želim da me pridrže…“samo me drž“…. po potrebi,bez potrebe,usput,svakodnevno, u društvu,čak i kad sam sama…da mogu napravit korak,maknuti kovrču s lica,pripaliti cigaretu,kucati po tastaturi,preskočiti lokvu,da mogu jutrima ustati…jednostavno...da mogu.
ostala tri stavljam na srce/srž/dušu/…želim da popune rupe…onako po potrebi,bez potrebe,usput,svakodnevno,u društvu, čak i kad sam sama…da nešto ne uđe,da nešto ne izađe…
…prazna mi kutija,jedna,druga.
gledam se.gledamo se. sastavljam se… a zapravo se konačno želim raspasti.
Post je objavljen 05.03.2013. u 22:59 sati.