Trudim se držati se onoga da usijane glave ne treba ništa raditi (ni govoriti). Tako mi svega, s obzirom na moj karakter, to mi je iznimno teško. Raspizdim se što bi rek'o keks. No, već par dana držim ja otvoren "blogeditor" i govorim si: "XX, smiri se, smiri se, duboko udahni, ne pljuj, suzdrži se, možeš ti to!...". I eto, čak sam i uspjela, donekle.
Naime, kao što cijela Hrvatska, a i šire, zna, nedavno nam je jedna naša političarka priuštila dobru zabavu. Dobro, neke je zabavilo, neke naljutilo, neke i jedno i drugo. Moram se odmah ograditi i ne pristupiti s visoka toj temi, iako ju ne namjeravam previše širiti, jer ništa neću postići da tu prolijevam žuč. Elem, kao prvo, ne volim se smijati čovjeku u nevolji. Tako mi svega, ako me išta raspizdi, to su oni sveznajući i svemoćni primjerci ljudi koji će se rugati svakome i zbog svačega. Od toga kad se neko razlijepi po ledu do toga kad ima neki lapsus linguae/calami i šire. Što ja mogu, ja se blesača odmah mogu staviti u kožu tog jadnog grešnika i mam mi nije smiješno.
Kao drugo, iznimno mi je teško uperit prst na nekoga kad spika ingliš not vel. Eto, baš mi je žao! A razlog tome je jednostavan. Naime, učim ga otkad znam za sebe. Još prije vrtića stara mi je kupila slikovnicu na engleskom. Kasnije sam krenula u školu stranih jezika, kroz koju godinu dobila sam engleski u školi, pa sam učila u srednjoj, pa, na kraju krajeva i na fax-u. Mogu neskromno reći da ga razumijem jako dobro. Ali, naravno, ima i ali. Imam ja tu "sitnih" problema sa samopouzdanjem i perfekcionizmom. U četvrtom razredu osnovne znala sam engleski najbolje u razredu, među ostalim i zato što sam ga i jedina znala. No, onda su nekako isparila muda i ja sam začepila. Postala sam užasno nesigurna. Izbjegavala sam engleski više nego izlaske pred ploču kad bi imali matematiku (bila je teška ali, bar je bila na hrvatskom). I sve je otišlo k vragu. Išla sam na instrukcije kod žene koja se nenormalno trudila. Odlično su mi išle riječi pa čak i gramatika, ali samo izdvojeno iz konteksta. Kad je trebalo misliti na engleskom, napisati nešto, reći nešto, blokada. Na testovima u srednjoj dobijem 5 iz gramatike, a kad treba napisati neki tekst ili odgovarati, jedva 2.
Zato, nije mi namjera da pljujem po tuđoj nevolji i izgovoru engleskog. Ljutim se samo što za svaki ku... imaju izgovor. Nema dugo brani nju jedan njezin stranački kolega na svom fejs profilu. Veli nešto tipa, lako je vama sad navalit na nju jadnu, znate li vi što ona sve radi, koliko se trudi... Onda tu istupaju neke nedojebane feminističke babetine i isto se trse da ju obrane, jer ona je Žena (valjda za sva vremena). Pa brani se i ova sama, nešto ala nitko nije imao ništa za reći kada sam ja napravila ovo i ono,a sad me zbog -pipl mast trast as- svi napadate. Još samo fali koja suza i dramatična ostavka iz moralnih razloga pa da popizdim do kraja. Ali, možda bi to bilo i ok, ali kako to očekivati od naših, vonabi političara. A mene ljuti, ali, bome me gadno ljuti, jer mi ne možemo svijetu pokazati ni jedan jedini kompletni ljudski proizvod, ništa što vrijedi ili barem što govoriti zna. Ako ga uči cijeli život, pa jebemu sve, onda je mogla otići na neku poduku, brzi tečaj, ili, ako ništa drugo, naštrebat taj usrani govor, a ne ovo prezentirati. Nije bitna ona, ona predstavlja narod. A narod nije ovo zaslužio.
Ja bi se dotičnoj htjela ipak zahvaliti. Evo, od srca joj hvala, pozitivno je utjecala na mene. Uzeh svoje stare knjige, od one slikovnice do knjige s faxa, hodam sad po kući, čitam na glas, jest da mi cucak i po kiši radije sjedi vani nego blizu mene, ali, pretrpit će. Potaknula me je da učim i da naučim. Tnx! :)
Post je objavljen 27.02.2013. u 17:37 sati.