Ingrid je Sinetu poklonila sliku. Portret klošara.
-Ovako ćeš ti Sine završit.
-Znaš da si me sad šokirala?
-Moš si mislit!
-Majke mi!
-Ne kuni se u nju jadniče. Izuzmi ju brižnu iz svog dijaboličnog radijusa.
Ingrid se potpisala na sliku i objesila je na zid Sinetove sobe. Dok se oblačila, Sine ju je nježno ljubio u vrat kao što inače čine ljubavnici na rastanku. Nije bilo pozdrava. Sve je popratila nekakva ničim izazvana napetost. Uz slatki inat na grimasi, Ingrid je shvaćala da je ovo zadnji put.
Sine je ostao ležati. Popušio je još jednu foliju heroina. Htio je ostati ravnodušan. Uključiti mobitel recimo-7 propuštenih poziva-Tino,Tino,Tino,Tino,Tino,Tino i Tino.
-Reci Tino…
-Ej Sine, se može svratit?
-uvijek kompa.
Nakon 5 minuta, Tino je sjedio na istom tom krevetu sa kojega se prije 15 minuta digla Ingrid. Sine nije odolio:
-Di ti je Ingrid?
-Ma otišla je u grad pa sam iskoristio rupu da se malo sašijem, imaš dopa?
-Imam, kolko ti treba jedna?
-Ma da, kužiš, zvao sam te i prije samo si bio isključen.
-Spavao sam.
Tino se odjednom digne i zagleda se u sliku na zidu:
-Šta Ingrid ti je posvetila sliku?
-Da. Nisi valjda ljubomoran?
-A nego šta sam? Znaš kolko puta sam je žicao da mi naslika nešto…i nikad nije htjela.
-Jebi ga Tino, probaj bit malo bolji prema njoj. Prestani se droxat.
-Kako ću joj srat kad dođem doma?!
-Nećeš.
-Ma šta neću…krv ću joj popit!
-Nećeš glupsone jer onda će znat da si bio kod mene, a ako si bio kod mene, zašto si bio kod mene?
- U jebote...
Post je objavljen 26.02.2013. u 11:20 sati.