Nemaš pojma koliko si lijepa dok te se gleda. Stojiš u tramvaju, držiš se za ručku u sredini. Pišeš porukicu, oči ti letimično trepću. Kosa ti je svezana u onu ukrajinsku pundžu. Gorim od želje da ti uđem pod kožu i zagrlim te cijelu, kao smrt.
Ti mrziš kada ti govore da si lijepa. Tvoja ljepota je monumentalna. Ja sam tvoj hero-tvoja ljepota, bacila me u očaj. Zaustavit ću promet, isključit ću struju cijelom gradu, ubit ću Johna Lennona.
Ne prepoznaješ me. Naravno da ne. Pustio sam brkove, imam tamne cvikere i šiltericu-kompletni kreten. Ne ističem se u masi, ne odudaram. Ne dajem milostinju djevojčici što prosi, ne okupljam se na mitinzima, ne rušim vladu. Zanimaš me samo ti, tvoja ljepota i očaj. Treći dan za redom strpljivo pletem tu mrežu u koju ćeš na kraju upasti-mušice moja!
Silaziš na Britanskom trgu, obilaziš tržnicu. Čini mi se da kupuješ celer i nekoga čekaš.
U zatvorskoj biblioteci proučavao sam psihologiju pokreta-ti željno nekoga čekaš. Vidim ti po rukama. Ljutiš me. Dolazi on, ljubi te u usta nakon čega odlazite. Okrećete mi leđa, a on te miluje po stražnjici pokretom koji je očigledno zašao malo dublje. Doživljavam spontanu erekciju. Vodiš ga k sebi. Dobro poznajem taj haustor. Znam vlagu na zidovima, trošne stube i zadah mišomora iz podruma...znam tvoj krik i tvoju drhtavu vaginu. Još samo jednom. Daj mi šansu. Sada si odrasla, imaš dečka i kako vidim...nisi baš traumatizirana. Na licu ti je osmijeh. Na usnama ti je uzdah zadovoljstva. U trenucima kada počinje kišiti, penis tvog dečka prodire u tebe i istražuje sluzave dubine tvojih odaja...princezo. Ti se širiš i sve slabije osjećaš silu teže. Sila ljubavi pokreće te u nebesa. Govoriš kao u transu, tko zna da li glumiš? Govoriš mu stimulativnu poeziju i moliš ga neka izdrži...još samo malo, još samo malo, još samo malooo!
Brišem penis salvetom iz pučke kuhinje i čujem korake tvog dečka kako žurno odjekuju kroz hodnik. Napokon smo sami.
Post je objavljen 17.02.2013. u 12:43 sati.