Marketing
Nešto je divje u zraku ...
Danima se već čuti ništo u ariji (zraku, za sjevernjake) ... ništo divlje, čuje se ka da ništo šoto, ispod Mašograda kuva, ka u jednome velikome ekspres-loncu, i samo čeka da nađe niku bužu pa da izajde vanka. Apstinencija je zajebana stvar, pogotovo kad traje dvi godine.
Nisu zaludu naši stari izumislili Krnjeval, da se svit ispurga, išvoga prije korizme i odricanja od ovega i onega.
E, pa sad zamislite kad priskočite jednu godinu ... dobijete to ča mi jemamo sad. Nisan ja ka niki pa da rečen «Mašograd, to san ja» ... to nikako. Ali sve mi se pari kako ja jedva čekan, da tako puno svita čeka ovu subotu. Sinoć san se uputija u Mašograd, tribali smo se nać za spakovat Mašogadur, kojega je naš Giovanni EKOgraf u rekordnome roku ištampa.
Učas je prošla nedilja dan spremanja, dogovaranja, demokratske rasprave i manje demokratskoga i politički nekorektnoga etiketiranja svega i svakoga uz nezaobilazno zazivanje ženske rodbine nazočnih u nepriličnome kontekstu.
Za divno čudo, kako je reka naš tajnik Buiš, niko se nije ofendija, niko se nije štufa, svi smo uz minimalni broj incidenata izvukli stvar do kraja.
Dunkve, tribalo je doć malo povonjat zrak ... vidit, osjetit. Najpri, nije bilo posebno ladno, ali nima nigdi nikoga po selu. Reka bi čovik da svi doma spremadu maske za povorku 
.
Kako je Buiš bija tajnovit glede mista za pakovanje Mašogaduri, najpri san povirija u prostorije od maškar.
Tamo san naletija na ekipu ča su pravili Krnju, odnosno šili njegovu monturu, i to uduplo. Jerbo će jedan izgorit u subotu, a njegov alterego, da ne rečen klonirani zločesti brat blizanac će gostovat u Donja Sela na pokladni utorak.
... mogu van reč da ga jema bokun. Krnje, naravno Sad mi je jasnije zašto je ekipa iz komunalnoga pogona jučer pošteno isikla granja i očistila visoko poviše ceste na Rivi 
Na pitanje di je pakovanje, dobija san samo sliganje ramenima i pokaživanje prston na jednu katrigu ...
Ajde neka, dobija san vrlo slikovit odgovor. Sam san to tražija. Iz susjedne prostorije su, taman kad san tija izač, dopirali nježni zvuci klapske pisme. To su naše divojke iz klape «Putalj» vridno vježbale.
Osta san koji minut kod cura, naranija dušu lipon pismon i produžija dalje, na zadatak ... dočekala me, naravno, dobro ugrijana i zadimljena prostorija, i gomila oštampani Mašogaduri koje je tribalo uvalit u kesu, zavarit kesu i slagat u kašetu, koja će opet na sigurnome bit do subote u podne, kad bi tribala bit organizirana prodaja u trafiki "Libero" u staroj Grlinoj kući na Gospici, u caffe baru Madera i tijekom same krnjevalske povorke.
Neš'ti posla ... Ništa ča nekoliko dobro istrenirani i iskusni članov udruge KPU Kampanel ne more završit u kratkome roku, uz griz pizze i gucalj pive ...
Oko jedanajst uri je već sve bilo cakum-pakum, zajednička skupna slika ...
... i laku noć, vidimo se još koji put ove dane, i naravno, u subotu na povorci.
Zdravi i veseli i maškarani bili! 
Post je objavljen 07.02.2013. u 09:49 sati.