Marketing
Ekologija iz forwarduše
Među plastičarima nedavno je proletila sljedeća forwarduša pristigla od kolega iz Srbije. Simpatična je, pa je želim podijeliti s čitateljima bloga, ali i ponukala me dati svoj komentar. Pa evo:
Samo stariji od 50 mogu razumeti ovu priču. Mlađi mogu pokušati !!! :-)
Na blagajni supermarketa gospođa traži plastičnu kesu da stavi ono što je kupila. Blagajnica joj predbaci da plastična kesa nije ekološki u redu.
- Vaša generacija ne razume ekološki pokret. Sada mladi plaćaju za vašu generaciju koja je uništila sve izvore!
Gospođa ljubazno reče blagajnici:
- Žao mi je, u moje vreme nije bilo ekološkog pokreta.
- Da, reče blagajnica, vaša generacija nije uopšte brinula o zaštiti okoline
Ipak malo uzrujana, gospođa započne priču:
- U moje vreme smo vraćali prazne flaše od mleka, mineralne, piva i vina u prodavnicu, koja ih je vraćala u fabrike, koje su ih prale i u njih ponovo sipale mleko, vodu, vino, pivo. Flaše su bile reciklirane, a mi nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta!
- U moje vreme smo se penjali po stepenicama. Nije bilo pokretnih kao danas a bilo je i vrlo malo liftova. Nismo za relaciju kilometar-dva uzimali automobil, već smo uzimali bicikl ili išli peške. A nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta!
- Nismo znali za pelene za jednokratnu upotrebu: prale smo pelene, a veš smo sušile na konopcu razvučenom izmedju stabala ili kuća. Nismo znale da ima mašina za sušenje veša od 3000 wati. Naš veš je sušila sunčana i energija vetra.
- Krpili smo odeću koja je išla od deteta do deteta, nije bilo odlagališta ni skupljanja za preprodaju.
- Imali smo po jedan radio i televizor (eventualno) u kući, ne u svakoj sobi po jedan. Televizor je imao ekran kao kutija za pizzu, ne kao danas, ekran veličine Švajcarske.
- Imali smo sat na ručno navijanje, a u kuhunji smo sve radile ručno, ne s današnjim gadgetima koji pojedu struje više nego što Đerdap može da proizvede.
- Nismo imali električne samohodajuće mašine za šišanje trave. Stara, dobra kosa koju je trebalo ručno oštriti je bila sasvim dobra!
- Radile smo fizički i nismo trebale ići u klubove za mršavljenje i trčati po pokretnoj traci koja troši struju...
- Imali smo eventualno jedan telefon u kući, a danas ga svaka šuša nosi u džepu. Ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret...
- Vodu smo pili sa česme ili iz cisterne, iz ruke ili iz staklene čaše, ne iz plastične flaše kojih ima po ulicama bačenih na milione...
- Pisali smo mastilom iz flašice iz koje smo punili nalivpero, a ne hemijskim olovkama koje se bacaju posle upotrebe...
- Naši su se muškarci brijali žiletima koji su trajali, a ne današnjim brijačima koji se bacaju posle svake upotrebe, ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret...
- Ljudi su se vozili s autobusom, vozom, a deca su išla u školu peške ili na biciklu, a ne kao danas autom, mama ili tata servisa...
- Nosili smo iste torbe u školu kroz celo školovanje, a ne kao danas jednu godinu Miki Maus, drugu Šilja, treću Paja Patak itd...
- Naše su knjige služile drugoj, trećoj, četvrtoj generaciji, a vi svake godine kupujete nove za šta treba poseći šume i šume...
Prema tome ne serite više o toj vašoj brizi za ekologiju!
U duhu prethodno navedenog nemojte ni slučajno štampati ovaj tekst. Budimo ekološki svesni! Ali svakako je dopušteno da ga prosledite drugima radi znanja i ravnanja! :-))
Da, istina je, točno je sve to, sve više i više postajemo potrošački ovisni. Treba priznati da sve što nam donosi tehnološki razvoj ima svoje i loše i dobre strane. Loše strane treba znati ovladati i umanjiti ih na najmanju moguću mjeru, a dobre strane treba koristiti i unapređivati.
Točno je, mobilni telefon "danas ga svaka šuša nosi u džepu" i s vremenom postaje ozbiljan ekološki problem. Međutim - ne pada na pamet nikome zabranjivati ga, naravno, jer toliko je života spasio, toliko je zabrinutih majki umirio. Treba iznalaziti optimalna rješenja za prikupljanje isluženih te recikliranje plastičnih i metalnih dijelova.
Točno je da plastike nije bilo u našim životima u tolikoj mjeri, ali treba isto tako znati da je uvođenjem plastike u svim dijelovima medicine spasilo živote i živote ljudi te višestruko se smanjila smrtnost pacijenata zbog infekcija. Da, sve je to omogućila jednokratna plastika. I ne treba je braniti ili oporezivati, već se treba se pobrinuti kako to na siguran i higijenski način prikupiti i reciklirati, pa sirovinu ponovno iskoristiti.
Točno je da smo prije imali "staklene flaše", a danas su ih najvećim dijelom zamijenile plastenke. Da, ali koliko se je energije trošilo za toliku, ipak znatno manju, proizvodnju stakla. Koliko je goriva više potrošeno u transportu znatno težeg tereta samo zbog teže staklene ambalaže. Koliko je više ispušnih plinova emitirano. I ne treba zabranjivati PET ambalažu, već je treba pametnim sustavom prikupiti pa reciklirati i ponovno proizvoditi plastenke, sportske dresove, svečane haljine i što sve ne.
I tako dalje ... moglo bi se unedogled nabrajati.
Ne treba se vraćati u prošlost, jer, gdje je granica do kada se treba vraćati? Kada je taj "restore point"? Stoga se treba usmjeriti na ono što radimo danas i pametno planirati, uz svu odgovornost za posljedice, što i kako ćemo raditi sutra.
Eto.
Post je objavljen 06.02.2013. u 22:50 sati.