Pričalica
Nije ni primijetila da je zašutjela,
jer vodila je razgovore o svemu.. i vremenu i vijestima i događanjima i slušala je druge i ispitivala detalje,
stavljala upitnike na prava mjesta, kao što je prilagođavala mimiku lica temama koje su bile na dnevnom redu,
vjerovala je da je dio tih tema i njena briga, ali nije,
jer je i dalje disala u pravilnim razmacima sama sa sobom
ali je šutjela, uporno, neinatljivo, neprimjetno,
toliko da je već zaboravila šutnju,
iako da ju je neko pitao, i pri tome bio uporan, gledala bi ga u čudu,
iznenađenje u očima bi pokazivalo sumnju, ali odbijala bi priznanje,
jer ga nije bila svjesna i znala je da nešto ne valja onoga dana kad je saznala da se ne može grliti bez otpora
sve dok se jedne noći nije opružila, opuštajući se da bi ljepše zaspala, spoznaja je došla iznenada, sva začuđena i uspuhana, i shvatila je..
da ne priča, ne govori, šutjela je o bitnom, pričala o bezvezarijama…
pa je čitala knjige i gledala tv, a tamo su svi opet pričali svakome svašta i ponekad sasvim mudro zaključivali šta treba,
ali ona opetovano nije
shvatila je,
moraš pričati, ako želiš da te čuju, drugi ne znaju kao ti, čitati misli..
Post je objavljen 05.02.2013. u 14:58 sati.