Danas sam dan počeo s krvavicom, ponedjeljak, što reći, a za ručak rizi bizi i pohano, uhh, naravno, morao sam još jednom grabiti, na što me mati upozorila, pa sam rekao da ne bih toliko trpao da to nije napravila tako ukusno, ispalo je da opet krivim nekog drugog.....istina, ispadne uvijek netko drugi kriv, a za sve što činim sam odgovoran jedino ja....valjda se zbog toga i smatram tolikim nevaljalcem, ali opet, mora čovjek imati nekakvo svoje mišljenje...meni je nekakva svakodnevica okolopodnevno kratko druženje uz čašicu razgovora sa mojim prvim šefom, pa se tu nađe raznih tema, uglavnom teme vezane uz posao, ali usput se na stolu nađe i neka od onih životnih, neki stavovi nam se razlikuju, ali ne bi ni valjalo da smo svi isti....sjećam se nekih dana iz onog poratnog doba, kada se u jednom, ne znam kako da to nazovem, cimerhoodu, znalo dogoditi takvih nekih svađa oko stvari koje su nebitne ili možda opet jesu, kao npr. idu li klinčići u temfani krumpir..heh, eto do ovog trenutka nisam znao da se tenfani krumpir piše sa 'm' baš sam blento..ali svađa prođe i novi dan dođe i bude nekako ljepši, veseliji i bolji, a onda kada se opet sretnemo, opet zasjednemo i sve nam je veselo...
Post je objavljen 28.01.2013. u 23:55 sati.