Marketing
suzama l'epim tapete vol.86
'..zivot je nekad siv nekad zut...'
..danas je zivot krenuo zuto :D
Sto bi rekli, sunce sija k'o tepsija...sija ono sija,al je jos k tome i zubato!
Kako nesto tako veliko, lijepo i toplo moze biti taakon hladno?
eeee,pa moze!
Stvarno je zazimilo,ali za ozbiljno..najiskrenije,jedva cekam proljece..
ne,nemojte me krivo shvatiti,volim zimu i volim snijeg..ali dosta toga vise!
sjecam se svog prvog skijanja...
Krvavec,moje sto bi rekli domicilno skijaliste, Eve i ja,prije nekih 5,6 godina...
Eve je super skijasica..skija od malih nogu i skija 's pol gasa' brzo,tehnicki savrseno i jos k tome graciozno..
uvijek mi je pricala o tome kako voli more,ali obozava skijanje jer ju odmori usred zime nevidjeno!
odlucila je dio tih svojih vjestina prenijeti i na mene..
i,tako eto mene,u unajmljenim pancama i sa unajmljenim skijama na vrhu zicare na Krvavcu..
'stegni pance tako da ti zglob bude ucvrscen' objasnjavala je Eve 'daj da vidim,nije dobro,ja cu, sam te prejako?' pogledala me..
osjecala sam se kao dijete koje mama oblaci, tvrde pance su me zuljale za popizdit' ali ja sam dosla ostvariti jednu od tocki s popisa zelja koju sam napravila kao dijete pa sam stojicki trpila...
'ok,sad stavi tu skije i jedna po jedna noga na vezove..treba ti skljocnuti' nastavljala je Eve..
'ok,idemo!gadjaj onu sedeznicu tamo,onaj dvosjed'
klimnula sam glavom i krenula...
'woowww, ja skijam!pomislila sam u sebi klizeci prema sedeznici i unezvjereno gledajuci ostale skijase koji su radili isto,naravno puno brze...
'ajde' dozvala me Eve koja je vec bila u redu za sedeznicu.
'cuj,kad dodjemo na red,samo trebas sjesti' rekla je Eve, 'samo malo savij noge i ona ce te sama posjesti' nastavljala je...
srce mi je ludjacki kucalo...
Mi smo bile na redu..sedeznica dolazi i 'tup' kupi nas i vodi u zrak!
Jeeee,uspjela saammm! zadovoljno sam se smijesila..
a onda je dosao vrh sedeznice.Eva mi je sve objasnila sta, kako i na koji nacin, ali ja sam prije nego se bilo koja od nas uopce snasla zavrsila ne na stazi nego gotovo pored nje, ua metar izbjegavajuci sljedeci nosivi stup sedeznice...podigao me radnik sedeznice i odvukao na stranu...
umirala sam od smijeha, Eve se bila prepala, no kasnije smo se skupa sa pola Slovenije svi tome smijali...
i, eto mene, na vrhu crvene staze stojim i gledam tu veliku strminu podamnom....
"huh, ok, idemo...Eve mi nesto prica.." malo sam zbunjeno razgovarala sama sa sobom "ma mozes ti to"
"cuj to ti je kao voznja motorom, malo se nagnes na jednu malo na drugu stranu. moras raditi lukove i "rezati" padinu, ne smijes ici okomito jer to je spust a jos ne znas kontrolirati skije...ovako se zaustavlja..to se zove plug...ajde idemo sad cik-cak preko brda pa se spustamo opet, moze?idem ja prvo....cik.." govorila mi je Eve..
noge su same krenule...islo mi je cik....
kad smo dosle do druge strane staze, rekla je "sad se zaokreni i cak"
islo mi je i cak....
"a sad opet cik.."
nisam uspjela zaokrenuti i uhvatiti paralelu padine nego sam okrenula niz nju..u spust...
u shoku sam postavila skije u plug i govorila na glas jureci niz padinu "PLUZI, JANICE, PLUUUZZZZIIIIIIIII!!!!!!"
u tih par minuta me nista na kugli zemaljskoj nije mucilo...ni posao, ni novci, ni roditelji, ni decko, ma NISTA samo mi je u glavi bila jedna misao koju je pumpao adrenalin "doci u jednom komadu na podnozje!"
stigla sam do dna i Eve zamnom...
srecom uspjela sam sve zaobici, netko me jako cuvao pa nisam ni udarila u stupove koji su bili na stazi...
"nemoj mi to vise raditi!" vidno uzrujana i uplasena rekla mi je Eve
"ma ne bih ja, nego se nisam uopce mogla okrenuti i krenula u spust! sad mi je jasno zasto je ovo toliko opustajuce! ukenjala sam se od straha i samo sam razmisljala o tome da u jednom komadu sidjem do dolje!"
skupa smo se smijale opet meni...
bio je dobar dan, naravno da sam isla ponovo gore..i jos..i jos...Eve je bila vise nego strpljiva...
i tako jos par puta...a onda grazelje s kobajom i kuhano vino...mmmmm
kad smo se vracale s rucka na novu turu na vrhu sedeznice su nas docekale kamere novinari RTV Slovenija snimali su prilog o otvaranju sezone na Krvavcu i zaustavili MENE!
dok smo rijesili generalije od kuda sam dosla i kako pitali su me kako mi se svidja..
sa osmjehom sam odgovorila "ovo mi je prvi put u zivotu na skijama i iako sam prvi puta tresnula silazeci sa sedeznice, za sada je vise nego predivno!"
tako je pola Slovenije smijalo se samnom ... meni 
"....I danju i nocu ne podnosim samocu
jedino sto znam, najgore je biti sam
umor lako moze da me s' nogu obori
treba mi tvoj osmeh da me odmori
Hej, gde si, na kojoj si adresi
i dalje ja pamtim sve detalje
znam da bez tebe ne mogu i necu
jos uvek trazim izgubljenu
izgubljenu srecu
Priznajem da se brinem
da teret sa srca skinem
i retko ko shvata da mi je
tvoja omca oko vrata
Bilo je pravih osecanja
bilo je laznih obecanja
ne moze nista da se menja
mnogo je razocarenja
Hej, gde si, na kojoj si adresi
i dalje ja pamtim sve detalje
znam da bez tebe ne mogu i necu
jos uvek trazim izgubljenu
izgubljenu srecu....."
Post je objavljen 27.01.2013. u 09:09 sati.