Marketing
U susret novoj noveli (Ja Się Boje Sama Spać)
Nježne puti sam i glatka
Ja imam sjajan život u ko’m lijepe se za mene
No moja vel'ka mana je
Ne volim spavat’ sama ja
Ogroman strah je taj koj' uvlači se u mene
Refren: Ja se bojim sama spa’t i ne znam zašto?
Ja se bojim sama spa’t, što je u tom loše?
U maloj sobi vel’ki krevet, posred njega jastuk moj
Budna sama ja tu ležim, provodim svu noć.
Ja se bojim sama spa’t, bit’ će tako tamno.
Ja se bojim sama spa’t, bi l’ poš’o ti sad za mnom?
Da budeš anđeo koji čuva vrata moga slatkog sna
Ja se bojim sama spa’t, čuvaj me od mraka.
Tulum svake noći
Na kog novi gost će doći
Da prije no što svane tu samnom provede tren
Ja citiram Bocaccia
Kako Furbi mača se laća
I maštam ja o njemu čekajuć’ da dođe mi sad on
Refren: Ja se bojim sama spa’t i ne znam zašto ...
Ako gospo'n ne hrče
Kauč me moj uz njeg' vuče
Pa provest ću s njim noć, dvje ili tri il' pet
I sve što kaže mi u snu
Čuvat’ ću mu tajnu tu
U tom se gospo'n potpuno može oslonit' na mene
Refren: Ja se bojim sama spa’t i ne znam zašto ..
„Mama, mama ...“ Koviljka je slušala glas djetešca koje se meškoljio u krevetu upitno je pogledavajući.
„Pričaj mi opet onu priču o Maloj sireni.“ molila je djevojčica.
„Hoću Koviljko, hoću. Samo zaklopi oči i spavaj.“ govorila je mama milujuć’ anđelčića koj' sprem’o se za spavanje.
„Hoću, hoću ...“ veselo mašući nožicama i ručicama mala Koviljka po tko zna koji put je tražila jednu te istu poznatu joj priču „a ti mi nemoj zaboravi'' ispričati onaj dio o Varšavi gdje si se upoznala s tatom.“ smješkala se Koviljka.
Sjedeći uz postelju u sobi male Koviljke mama Koraljka pričala je Koviljki priču o maloj sireni:
Iza sedam gora i sedam mora, duboko na morskom dnu, u čarobnom kraljevstvu živio je poseban narod. Tim morskim svijetom tim vladao je kralj i imao predivne kćeri, morske vile, sirene. Katkad bi starije doplivale na površinu gledajuć’ neobična bića što žive na kopnu. Jedina koja im se ne mogne pridružiti bi Mala Sirena, jošte premlada da otpliva tamo gdje sestre gledaju brodove, zaviruju u barke i promatraju ljude koji, za razliku od njih, imaju dvije noge. Sirene su molile Baku:
„Bako, pričaj nam o ljudima. Pričaj nam o njihovoj zemlji i životima."
Znatiželjni moji, što je baka je pričala, o tome u slijedećem nastavku. A u međutku malo zabavite se i zaplešitejer snjeg pada ili kako bi vodje rekli snjeg idjot (po fonetski) ...
(nastavlja se)
Post je objavljen 26.01.2013. u 10:00 sati.