Evo i danas nam se ukazalo sunce. Zablještija je grad onako lipo opran. Na brzinu sam prominila odluku i odlučila ispeč ribu.
I tako, ložin ja vatru, sve oko mene dimi, susidi vjerovatno ronjaju jerbo da će ih usmrdit dimina. A štaš, sve ti je ovo vino, kolturno.
Tičice pivaju, grajaši se gurkaju oko korice kruva, Đina maše repićen sa balkona, jorgovan samo šta nije procvita i treći put.
Stavljan ciple na gradele i smijuljin se. Palo mi je napamet kako je kod mene za stolon uvik neki cirkus kad je riba za ručak.
Nema tome dugo bilo je otprilike ovako.
Za ručak grdobina na brujet. Valjda svi znate šta je grdobina. To van je ona gruba riba velikih usta, ali je zato njaminjami.
I tako, miriše cila kuća, doduše još bi bolje bilo da je skuvano u crnu teču, na komin.
S: Opet riba! Koja je sad ovo?
Ja: Grdobina.
S: Kako sa osmijehom možete jist ribu?
Svi se smijemo.
S: Kako van nije žal?
I nije to za smijat se. To je za plakat.
Ja: Nemoj ti oplakat.
S: Ko je ovo bija na peškariju?
Pape: Niko. Ja i mater ti, smo bili noćas isprovat skosavice.
S: E i?
Pape: Na veću smo ulovili grdobinu a na manju čevapćiće.
S: Veću skosavicu baci, a s ovon manjon moš i večeras poć vatat.
Ovo ubacujem u temu: zdravstveni odgoj, zdrava hrana, prehrana, humor itd