Marketing
PORTRETI
Dosadila bome ova južina, oblaci, kiša i bogu i vragu. Uvukla se u sve kantuniće. Već pomalo imam osjećaj da mi se kišne kapljice cide niz vrat, da mi kolaju kroz žile. Umrtvilo se sve. Mislin, tako i tako je sve u nikoj stvari a sa južinon još i gore.
Nema mrdanja iz kuće, virimo kroz ponistru, ronjamo, grintamo. Vrime se prikračuje popravcima po kući, mjenjanjem dotrajalaih i pokvarenih aparata novima. I tako, skakućem između praznih škatula, slažem i dodajem alat. U glavi mi zuji: vida, kacavida, cvicange, papagajke. Pari ka neka đungla. 
Vrime između koristim za slaganje i bacanje slika. Povremeno bacim đir po internetu, ubacim poneki komentar tu i tamo. Ponekad je to čak i bolje od pisanja postova. 
Ma krenem ja, ali.....nikako završit.
Skoro pa smo i zaboravili kako sunce izgleda. Pa kad proviri sunce bude....
- Jupiiii..... sunce na prozorčiću!
- A ha... tako nan se zvala čitanka.
- Amo ća.
- Di?
- Portetirat.
- Neš valjda i ti počet pinelavat?
- A e. Ja i pinel dva pojma.
I krenemo cestom na istok. Samo malo za napravit đir.
Dočekalo nas je veselo društvo.
Namištalo se.
Sramežljivo gledalo.
Začuđeno.
Mrgudno.
Sakrivalo.
Osmjehivalo.
Dotjerivalo.
Poziralo.
Iznenada u bijeg dalo.
Zaronilo.
Nas razveselilo.
Post je objavljen 20.01.2013. u 16:23 sati.