Neki dan... jedem... prebacujem onih 5 mogućih teve kanala na tevejcu... štrakam ponjem... nemoš ništa pametnog naći na tevejcu ka ni u državi. Jedem ja onaj grah, kad eto nekva amerčka emisija, reko ovo moram gledat. U toj emisiji, jedan crnac... zvani Garavi... uređuje interijere. Bogami, dođoše donjeg nekvo dvoje bjelaca, ružni ka račun za razliku struje, muž i žena. Veli Garavom ta bijela žena
- Dal moš ti Garavi men uredt kuću? Men se u mojoj kuć ništa nesviđa... jeba me onaj ko me unj uselijo. Jać se ubt akomse ovo ne uredi!!! Jes me čuja!?!?
Ja tamn načeo kobascu u tanjuru... reko ovo će bit interesantno. Kako ta žena to njemu reče, veli Garavi njoj
- Ama nikav problem gospođo! Toć ja vam uredt daš ti svršt na licu mjesta kad vidiš što ja otog tvog brloga napravim. Što nevalja sa kućom, neko napisa HDZ na fasadi?
- Nije, neg nam kuća nekako mala! – veli muž od ove bjelkinje
Puče ona kobasca, pošprica me ona voda iz nje po oku... reko kaka je to kuća a da je mala!? – taman obrišem oči od vode iz kobasce... kad ono... kuća na 2 kata sa 2 garaže dolje. Klasična američka kuća kakve gledamo u filmovima... i takva kuća njima mala!?!? Prvo sam pomislio da ih je 46ero u kući, pa reko, aj možda i je mala... kad njih 4ero, muž, žena i dvoje djece.
- Gledaj Garavi moj našto men kuhnja liči!!! – pokazuje žena Garavom
Ja ne znam što toj, na živce bolesnoj ženi, nije štimalo sa tom kuhinjom. To kuhinja, ljudi moji ako nema 8 metara u dužinu i još dvaput tolko u širinu. Helikopter može u nju sletit. Elemenata u njoj nema kakvi nema, oš visećih... oš klizećih... oš lebdećih... al ma kaki, nije zadovoljna.
- Gledajde mi Garavi kuhinjskije elemenata... za što god primiš, otpada... matere mi moje, il mi ovo sredi il se selim u Rvacku! – priprijeti ona ovom afroamerikancu, dizajneru
- Garavi, jelde da je sve tjesno? – priupita njega pavijan od ove na živce bolesne žene
Gledam ja to... pogledam svoju kuhinju u garsonjeri u kojoj živim ka podstanar... en ti mater... kad pereš suđe, nitko nemeže na wc jer se sav popriječiš po ta 2ipo kvadrata kuhinje. Upališ rernu, u njoj 220 stupnjeva a u „kuhinji“ 140, ne znaš ko se peče... dal krumpir il ti sam. Tolko je mala da krumpir guliš sa rukama u zraku, sav mi plafon išaran od tragova noža. Ako otvorim vrata frižidera, nemere nitko ući u garsonjeru jer se ne mogu otvorit ulazna vrata. Ako nogom zapnem za otvorena vrata rerne, glavom udarim u kadu u kupaoni... jer je kada, zračne linije, metar ipo od rerne.
- A Garavi moj, gledajte mi tek dnevnog boravka! El ovo moš zvat dnevni? Jedva da ima 75 kvadrata... zraka nemam unjem. Ti il ga mjenjaj il materemi... ja odo! El tako mužu?
- Tako je ženo! Garavi, odmorit se nemerem nikako. Gle mi kožne garniture našto mi liči? A gle mi telvizora, dijagonalu mu jebem... pa el moš to zvat telvizor!?!?!