Marketing
Ne pitajte ...
... dugo, dugo već... u mom gradu nije pao snijeg... daj, kamena, saberi se... i ne budali... em ti je proš'o Božić, još malo pa će i novi 
, o snigu da i ne govorim... em si zalutala u krivu pismu...... a nije ni čudo, kad si blaženo zaspala u Staroj, a turbo se probudila u Novoj... od neznanja do saznanja tek malen korak, al' drastičan... i... ni trepnula nisi, okrenulo se sve... naglavačke... i... na prvu, tužna i žalosna... na drugu ipak... svo zlo u tome... a na treću opet... svako zlo za neko dobro... i Anđel tvoj gori vidi sve 
... i sigurno mu je drago 
... ako čak i pripomogao nije 
... i doista jest u životu, da nikad nije sve tako crno, kako se na prvu čini...
... dugo, dugo već... baš lipo to reče naš smotani kod gali ... pa dobro, od lani te nema ;)))) sad bi bilo dosta izbivanja.... ajmo na noge lagane ;))))... i baš me nekako razgali i razveseli ovaj komentar... tako veseo... tako optimističan... tako prpošan... tako bezbrižan... ma, pojma nemam... baš sve tako nešto 
... i baš, k'o da vidjeh i svoj odraz u njemu... i baš, k'o da i zaplesah, zamalo, uz ove njegove noge lagane 
... i baš nekako poželjeh i to ovdje podijeliti s vama... miljama daleko od slavljeničkog raspoloženja, al' mašala, mašala... to stoji, dragi smoto... ne d'o Bog većeg zla...
... dugo, dugo već... vrime od mižerje je... alo, alo kamena, šta ti sad bi ... opet budališ... i opet lutaš krivim pismama... a kad nije bilo takvo vrime, reci ti meni... pa, zar nije vječna i neprolazna mižerja ljudskog roda, samo... isto mislim, da Čovik piva i na kruvu i vodi, kad je duša puna, i na mistu... i isto se kladim u što 'oćete, da ne ubi Čovika mižerja, nego mizerija... ma, pravi tsunami mizerije ljudske, koja nas pogodi... dušu nam pohara i ostavi je... golu k'o pustinju... da opet, i opet, i opet, i uvijek iznova traga za toplim kapima... Istine i Čovika...
... dugo, dugo već... na mom blogu nije pala Riječ... eto ga, kamena, konačno pogodak u sridu 
... treća sreća... vrime od šutnje je... rana na ranu zaredala... i Riječ u grlu zapela k'o kost... k'o ledom okovana... k'o mrakom zatočena... i jadna tako sva i čemerna... farizejstvom zatučena... tek za trakom svijetla vapije... da led otopi, i sebe oslobodi... farizejima usprkos... il' u inat baš... da nikada, al' baš nikada, Istina pred laži ne ustukne... da baš nikako i nikada, laž nad Istinom ne likuje...
... i zato ne pitajte... ništa ne pitajte... ni zašto uvik pivan 
... ni zašto se šta(e)kam ... zar je važno 'ko je kriv... i što... i što je uzrok, a što posljedica... pa šta, ako je i štaka kad zatriba... i vjerna druga, kad su noge teške i obamrle, i ne daju se s mista... i toplo utočište, kad je duša ranjena... ni kriva ni dužna, bez povoda, bez milosti, i bez grižnje savjesti... i sigurna luka spasa, kad Riječ šutnjom postane... zar je važno 'ko... nula ili ništica, svejedno... i koga li je briga, doli mene samu, što previše volim ovo svoje carstvo snova, da bi ga se mogla tek tako odreći... i poslanja svog uzvišenog, radi ko'g i naoštrih pero... al' ništa manje i svih ostalih tragova u vremenu... svih, meni dragih, skretanja i lutanja... od spotića i slika... do pisama i rima...
... i zato ne pitajte... ništa ne pitajte... samo sa mnom zapivajte ... i časak jedan pričekajte... dok pronađem te svoje noge lagane... ma, gdje li su se samo zametnule 
... al' budem već nekako... sutra... sutra ću već smisliti način... sutra je novi dan... k'o stvoren za... noge lagane... i nove pobjede 
...
~~~~~~~~~ bi'će da je nešto u tom moru ~~~~~~~~~
~ Ne pitajte zašto uvik pivam ~ o svom kraju ~
Zašto uvik pivan - Tomislav Bralić i Klapa Intrade
~ o tom moru plavom ~
~ ne pitajte što bi bez mog mista ~
~ i bez pisme u konobi staroj ~
~ ne mogu vam ja drukčije reći ~ što je ovod bolje od tog svita ~
~ nek imaju svo bogatstvo oni ~ a ja rečen kada me se pita:
~ bi'će da je nešto u tom moru ~
~ u tom moru ~ di su bure, zime ~
~ rodila je tu me moja mati ~ tu si i ti rodija se sine ~
~ di god pođen ja o tebi pivam ~ ko me pita ~ ja mu znadem reći:
~ tu sam bija, jesan i osta'ću ~ i kad zadnji puta pođem leći ~ pođem leći ~
~ nemojte mi judi vi zamirit ~ što ja pivan ~ uz žmul dobrog vina ~
~ srce znade, privarit se neće ~ ovo to(t) je moja domovina ~
~ bi'će da je nešto u tom moru ~ u tom moru ~ di su bure, zime ~
... i zato ne pitajte... ništa ne pitajte... ni zašto ova pisma... ajde, ajde kamena, nećemo sad pretjerivat' ... daj se smiluj malo... red je da bar jedno zašto, ima i svoje zato... daj prišapni zašto... zašto, zašto, zašto... a eto baš zato... zato, zato, zato... što je upravo ova pisma, iz oštre prošlogodišnje konkurencije, izabrana kao Zlatnik godine Radio Dalmacije 
P.S. ako ste i pomislili samo, da jesam... e, baš nisam... nisam "kopala" po starim slikama ... sve su zimske, da zimskije ne mogu bit'... aj' dobro, jesensko-zimske ... najstarije su uslikane 20.10.2012.... časna pionirska 
... pa nek' mi kaže ne'ko sada... ako duše ima... da ništa nije u tom moru 
...
Post je objavljen 16.01.2013. u 13:44 sati.