Marketing
KROZ UDARE JUGA
Prošli su Božićni blagdani, novogodišnje slavlje, rođendanski šušur, pretjerivanje u svemu i svačemu. Vraćamo se pomalo u normalan ritam. Ako ne ništa, bar pokušavamo. Vrime bi bilo i maknit čestitke.
E, da. Vrime je. Ali.... eh, da je bilo izbrojit sve moje ali. Sve mi se čini da bi to bila poprilična brojčica.
Bi ja, i krenem, pa stanem. Pa ništa, bijelo ostane bijelo.
Posložene slije stoje i stoje. Pa se od juga prominilo još sto vrimena. Puhnila tremuntana, bura, zbonacalo, zakišilo.
Ali, nema veze. Idemo po redu.
- Ajmo protegnit noge.
- Di ćemo?
- Negdi blizu, vrime nije baš nešto.
Učinim mot.
- Ajmo, nismo bili odavno.
I uputimo se. Putićem u brdo.
Usput nam mahne lila cvitić.
I bocavo nešto.
Otvaram vrata.
Crkvica Svetog Ilije.
Još se malo spuštam. Jugo me tuče i gura.
Moj Grad.
I znamenitosti.
Susidno misto.
Jugo me uporno gura i trese aparat.
Ma dajjjj.... pusti me. Još samo ovo. Pa ovo. I ovo.
Ne zna se ko je tvrdoglaviji.
Dobro, dobro.... već mi i oči suze pa popuštam.
Još jedan pogled nasuprot i pomalo krečemo doma.
Post je objavljen 07.01.2013. u 17:55 sati.