Protrljao sam još jedan dan, možda malo svetao, možda više crn,
obišao sam prečice, pregazio puteve, slušao gromove kako mi lupaju o prozor
plesale su munje, obrisao prašinu sa krovova, sa crepova obraslim mahovinom
sa koje je kapala nastupajuća jesenja kiša.
Tu sam, obitavam u lobanjama kojima pucaju šavovi, gde misli cure u trzaju,
slivaju se kao reka u napuklom planinskom potoku.
I kamenje je poplačano hladnom vodom velike gore iz koje gori stud u talasima
gde ponire čežnja tišine velike planine što želi oštre očnjake na sebi.
Dođite, okupajte se u mojoj reci i sperite grehe koje vas kidaju godinama...