Kad se sjetim te večeri,odmah se naježim.Spavala sam kod frendice i,pošto nam je bilo jako dosadno,odlučile smo malo ''sjesti'' na telefon.Krenule smo nasumice tipkati brojeve i zvati ih..sve dok nismo bubnule jedan broj koji je završavao brojevima 666.Čule smo da telefon zvoni i s druge strane javio se neki glas.Kad se glas javio upitale smo:''Oprostite,koga smo dobile?'' Odgovorio nam je zastrašujuće duboki glas:'' Onog koga ste trebale..'' U tom trenutku nešto je lupilo o prozor i mi smo od silnog straha poklopile slušalicu.Kad smo došle do prozora kako bismo vidjele što je lupilo,ugledale smo nepoznatog čovjeka koji bulji u nas i drži telefon kao da nekog zove. U tom trenutku zazvonio je telefon: pogledala sam na ekran telefona da vidim tko zove, ali broj je bio nepoznat.No uočila sam da su zadnje tri brojke bile 666.Pozvala sam frendicu i pokazala sam prstom na ekran-sve nam je bilo čudno.Javila sam se i upitala ''Tko je to?'' Glas je samo odjednom izsustio ''Pogledaj kroz prozor!'' Onaj isti čovjek i dalje stajao vani.. Ispustile smo telefon iz ruku i pobijegle u sobu,,uronivši ispod deke.Nakon nekoliko minuta pomislile smo se opet izvući iz kreveta, no zazvonio je telefon i mi smo od straha počele vrištati sve dok nije u sobu ušla frendičina mama i upalila svijetlo. Nismo joj ni pokušavale obijasniti što se dogodilo, jer smo bile sigurne da nam ne bi vjerovala,pa smo prešutjele.Kad joj je mama izašla, nekako smo se smirile i skupile hrabrost pogledati kroz prozor: nije bilo nikoga.Ništa nam nije bilo jasno,ni dandanas ne razumijemo što se dogodilo...
- Valentina L.
Post je objavljen 04.01.2013. u 16:56 sati.