Dvanesti misec, vani osamnest plus,
Na Rivi bez jakete sidin i čekan bus.
Ma koji bus, pijuckam kavu u mliku,
I šaljem u svit ovu božanstvenu sliku.
Božići bili nisu za nas dalmatince,
Lagani brujet, neću purice, mlince.
Ma koji skafander, majica, banuše cvike,
Opali par slija da svit sinja sve slike.
Ovo su gušti koje malo ko more platit,
Ovo je zlato, a zlato ne triba pozlatit.
Ono sja i kad je u sjeni,
Dalmacijo, tvoj sam blago meni.
Post je objavljen 29.12.2012. u 17:47 sati.