Marketing
SMAKOVITOCRVENO
Zadnji dan jeseni. Pišem. O da, povremeno i ja znam napisat nešto ajmo reč upotrebljivo. Kasno sam se sjetila da najavljuju smak svita. Mogla sam napisat i više.
Tražim ostatke jeseni u crvenoj boji. Slučajno sasvim, nastali su makovi.
Nastavlajm sa igrom. Crvene bobice pretvaram u točkice.
Bocavu šepuriku pretvaram u čaj. Zimski.
Idem u večernju šetnju. Čisto da vidim grad prije smaka. Grad prazan, sablasan. Nigdi nikoga. Kao da su vanzemaljci bili u posjeti i sve odveli na neki drugi planet. A nije toliko ni hladno. Riva prazna.
Dobila sam nekidan mail.... Ajde plizzzz, slikaj okičeni grad.
A meni se neda. Pogledaj lanjske slije, sve ti je isto, kažem.
Na Pijaci bor, poluokićen. Bilo bi bolje da ga nema nego da sliči na očerupanu kokoš.
Nazdravljamo smaku svita, smijemo se i rugamo s njim.
Prvi dan zime, oblačan, pomalo tmuran. Grad opet puni naslovnice. Po ničem lipom, naravno. Lipe stvari nema tko prezentirat. Eh, ni na mail se ne zna odgovorit. Ili neće.
O da, turistički smo mi grad.
Ajajaj, tko nagradu dade, zapitam se često.
I kome?
Ali, bit će bolje, kažu.
O da, jednog dana, kažem.
Čak se i cvjetak jedan osmjehne.
Post je objavljen 21.12.2012. u 17:13 sati.