Marketing
LATINO AMERIČKA ILI HRVATSKA? IPAK NEČIJA
Dianna Divernoe o Latinoameričkim krugovima, o Hrvatskom državljanstvu, o sebi, prošlosti....
Za jednog književnika u usponima i padovima koje ima tokom karijere, koja bezmalo traje ceo njeg život, a verovatno i još 100-njak godina nakon smrti, (znači govori se o relativno dugom periodu) jako je bitno da ima pripadnost nekom regionu ili narodu. Do sada sam bila: Subotička književnica, multižanrovna književnica, lepa književnica, i tako dalje i tako bliže...
Svojevremeno, kad sam počinjala s radom, objavljivanjem prvenca, bila sam deo Srpskog kulturnog centra Sveti Sava u Subotici. Želela sam se povezati s krugovima u Beogradu na taj način, kako bih mogla predstavljati svoj rad. Sećam se, prilikom jednog razgovora s jednim srpskim patriotom i nacionalistom u 2007god, doživela sam to da me uvredio jer ja nisam njegove nacionalnosti, da Srbija nikad neće stati iza mene, da ne pokušavam itd...itd...
Bilo pa prošlo. Ja sam nastavila dalje , ali jasno – bez Srbije na svom putu (iako sam ostala u kontaktu s nekim knjiž.krugovima). Ako oni nisu hteli mene, neću ni ja njih. Vojvodina nije zasebna regija, iako bi mi to najviše odgovaralo, tako da ta mogućnost otpada.
Inače sam mađarskog porekla. Baka mi je Mađarica, pokušavala sam se povezati s mađarskim krugovima. U decembru 2010, otprilike u ovo vreme sam želela razgovarati s nekim o svom radu kako bi me uputio na određene i prave ljude koji bi mogli pomoći po pitanju ove stvari u vidu predstavljanja. Dve godine sam čekala. Dug period. Jedan moj poznanik kaže, vreme je novac Nenadoknadive dve godine.
Otpisala sam tu ideju da predstavljam Mađarsku, ne zato što ja nisam htela ili želela da radim, već jer niko nije bio zainteresovan za ono što sam htela ponuditi takmičenje za Nobelovu nagradu, obranje Ginisovog rekorda, planetarna predstavljanja... Otpisala sam i mađarsko državljanstvo, ne vidim smisao tog državljanstva ako ne mogu raditi svoj posao,( kao što ne bih videla smisao ni da mi neko nudi mongolsko državljanstvo).
U avgustu mesecu sam podnela zahtev za primitak u Hrvatsko državljanstvo. Istina je da nemam mnogo hrvatskih dela, to priznajem, ali voljna sam da radim na svemu što bi mi pomoglo da ostvarim svoj san iz detinjstva. Imam šta da ponudim, voljna sam da idem na takmičenja.... Poznanik mi je pomenuo kako su počela neka huškanja protiv mene po tom pitanju. Ne znam s kojim ciljem, jer je jasno da i ako počnu huškanja ja nazad, na putevima na kojima sam bila ne mogu opet ići...To je kao vrzino kolo, vrtela bih se u krug bez prestanka...
Tako samo došli do južne Amerike.
Ne znam šta će se događati narednih par meseci, ne znam da li ću biti Hrvatska književnica ili Latino-američka književnica Dajana Diverno.. Najvažnije je da postoji ta pripadnost nekom narodu i regiji, jer ne mogu sama sebe predlagati na takmičenjima. Zato se prave mali koraci, razgovori, upoznavanje, ulazak u književne krugove te zemlje, dobijanje zahvalnica, da bi se krenulo na tako dinamičan put koji je san svakog književnika.
Takođe čula sam da su me mnogi otpisali (pored 12 objavljenih dela, i 70 dela što čekaju na objavljivanje. Eto vidite neki ljudi prosto vole da zinu samo zato da se zna da su zinuli). Od srca ih sve pozdravljam uz reči da se o mom uspehu može realno govoriti tek kroz jedno 400 godina, najpre do smrti imam dosta vremena, a nakon smrti tek postajem zvezda. Tako najčešće biva i da se ne lažemo mnogo.
Takođe u ovom decembarskom, Božićnom obraćanju želim sve da pozdravim i da kažem da opraštam svima koji su me u proteklom periodu izneverili ali uz jedan uslov da ih ne vidim i ne budem svesna najmanje tri godine.
Uz mnoštvo prelepih želja
Dianna Divernoe
Post je objavljen 16.12.2012. u 09:55 sati.