Majketi, padne kiša u Zagrebu pa sve krepa, al sad je opal sneg. Zamisli, od pradavne 1955. (ovo pradavne me osobno vređa) nije palo pol metra. Mislim ma nemoj. Sećam se da smo se bacakali po malo dubljem snegu 60-ih.
Tih 60-ih kad su ljudi još čistili sneg, to je bila stvar časti i ugleda. Svi zagorci (koje su zagrepčanci poštivali ko svoje) su zabundani i sa štrikanim kapama na glavi, molim fino i s dugim gaćama domaće izrade, izašli i čistili. Pa dok se nisu našli s aktivistima iz suprotnog smjera, a onda su si malo otišli na špricer da se zgrijeju (šatra ni im već bilo toplo). Svi su bili lepo zabundani osim urakijanog Ferdinog tate razdrgdljenih muških prsa (vintjakne) – nek se vidi ko je muško i kom je toplo na minus 22. Alzo to je bil društveni događaj. I to ne samo pred vratima di dolazi otirač za noge (glupo: za šuze valjda, noge su obično obuvene) nego ulicu, pa pičiiii.... Sad zagrepčanci (koji to nisu, neg se tak zoveju) iz prezira prema nadošlim stranim nacijama poput zagorcih, dalmoša, hercegofcih, međimurcih, bosancih /rwatzkih bosancih/ i inih, frčeju nosom i strogo – evo moj sused s prvog ulaza, čistiju samo pred svojim vratima. Ne ono – PRVO očisti pred svojim vratima, on čisti SAMO pred svojim vratima - do trećine zgrade (imamo tri ulaza) i nema dalje.
Pičim ja u subotu u dućan po kokakolu, slavili smo doma jedan rođendan, deca i ja, i sve bi dobro prošlo, al kad me videl bez kape, rukavica (posle sam podigla nogavicu i pokazala golu nogu – glečte sused, to je generacija, nema se ni čarapa – koga, čega, je, dobro, čarapa, hm, genitiv). Tolko se zbunil, ne zbog moje osobito lepe desne noge, nego manjka čarapa, da je zaboravil prigovorit kaj sad hodam baš po onom kaj je taj čas očistil. Što je inače (prigovaranje) lepi običaj u našem susectvu.
Ponedeljak nije bil niš lošiji. Svi su kasnili (osim mene koja sam to zdušno želila, ali zbog čiste savjesti krenula sam na vreme i još sam se ocklizala do Dolca). Oni koji redovno kasne pol ćuke, su javili svima da buju zakasnili tak da nismo znali bi li se kesili ili plakali. Al kaj buš plakal, suze se smrzneju, i ovak ti zima za njušku. Moja luda Sanja je našla 574 razloga da izađe baš taj dan u poštu, u banku, u šoping s detetom, po neke dokumente, po pitajbogakaj, na kraju smo posle posla išle kupiti plave mašleke u Miler. To kad luđake bog čuva:
Igrom sudbine ujutro sam morala biti na Županijskom sudu. U, ne - na. Vidim supač, očišćeno pred sudom, čudim se nema nikog da prolazi. Naravno, na uglu Zrinjca i AmBruševe stoji natpis – pazi, padaju sige s krova.
Pa fala vam ko konju! Kad ste već čistili, mogli ste rasteretiti sudačke aute i bacit sneg uz zgradu, a ne ga onde očistit tak da eventualni krele koji prolazi dobi i šiljak u bulju. Sigurna sam da je onaj natpis – pazi padaju sige – pravnički opravdan i da te koja ubije niko ne bi odgovaral jer bože moj, znaš čitat, lepo piše kod AmBruševe. Lepo dakle hodaj po Zrinjcu kog ralica nije posetila od prošlogodišnjeg snega i slomi nogu, ak si frajer, i kičmu, naravno onaj ko ju ima.
Na Filozofiji i dalje filozofiraju. Studenti, i oni koji plaćaju i oni koji ne plaćaju (a plaćaju zapravo i oni koji ne plaćaju, znam iz nulte ruke) dođu na faks, tam ni vrapcih ni onih kaj flaše skupljaju. Nema žive duše ni mrtve flaše. Parking zgleda ovak: Davor iz referade, jedini kaj valja u administraciji, upalil 4 žmige i razgrće sneg da može parkat, kad je već došel s makinom. Ralice ne znaju vozit onuda. Posle su sve čistačice op, ajmo koke, lopate v rukice i vudri po snegu, nemre se reći, i domar ž njimi. U onom paralelopipedu (knjižnici koja prokišnjava tak da leva po knjigama dok glupi studenti uče – čemu, i tak nebuju posel dobili) alzo ovaj put nije bilo grijanja. Doduše nije bilo ni struje, pa su glupi studenti mogli otići doma kroz zapuhe il nabacani sneg. Čemu su se strojari vizavi dobro debelo kezili, ugrijani. Došli svi autekima. Na očišćeno parkiralište. Čudni ti strojari, ko da buju se imali di zaposlit, aaaa -je!
Ovi novi tramvaji koji nam drapaju 2€ po vožnji – da bi na zvezdici pisalo – izgradnju ovog tramvaja omogućili su građani grada Zagreba - al ne piše da za nagradu JOŠ doplaćujemo 15 kn, su zapravo ljetni tramvaji. Počnu se kvariti u kasnu jesen, bez obzira na vreme, obzirom na kalendar. Sad kad je stvarno došla zima, i još ne kalendarska, ne zanima to trambaj, e svaki drugi rikava. I busevi. To sve od plastike. Pa normalno da rikava, koji stroj je od plasitke napravljen, gledam nekidan piči 14 u kvaru, a ono visi mu komad karoserije, jebo oca! (vidan utjecaj naših bosančerosa. Ajme, jednog sam slušala o kvantnoj fizici jučer kroz celu Savsku, klinca nisam razmela, osim kaj je tolko urlal da je na kraju i sam skužil i za oktavu se stišal, ne što je Savska predugačka i ima 574 semfača nego svi umorni šutimo a on nama predavanje i kak je bil u Južnoj Koreji. I to me zabole, da je meni samo do Novog Zagreba).
Došel junior s prakse da bokmaterilopati da celi dan ispred radione sneg čisti da jebo i sneg i zimu i da kad bu to ljeto (celo ljeto je tak psoval da kad bu zima).
Neki kreten je počistil ispred našeg haustora one četri štenge. Tak da to donekle. Ni posolil ni popapril. Nogostup je opasan po život, a tam di furaju auti je led opasan po život. Ak neka budala i oće zakočit da te ne zgazi, jer tam je jedino moguće micat korpus prema ZET-ovoj stanici, nemre, klizi. S obzirom na moj obujam jako uspore kad me vide jer ostavim udubinu na haubi.
Sve pet. Budući da je ovo šugavi prvi sneg kaj je ikad pal u Zagrebu, bumo se već nagodinu snašli.
Post je objavljen 11.12.2012. u 01:48 sati.