Sanjala sam noćas, ljubavi, kako češljom kristalnim češljam dugu kosu. Onako dugu kao što je bila na davnim slikama. Meke su se lasi prosipale kroz moje prste. Češljala sam je napamet, po navici. Prsti su prebirali po zubima češlja, po nepokorenim loknama što su se skrivale ispod raskošnih pravilnih slapova. Raspetljavali su uporne čvoriće, dodirivali vrat. Moji dodiri tvoji dodiri, moji prsti tvoji prsti češljali su smeđu raskoš, masirali nježno ramena. Probudila sam se iz sna, smeđa raskoš je opet nestala, ali ostali su tvoji prsti kako me miluju, dodiruju. Stvarnost je o, toliko puta bolja od snova
Post je objavljen 07.12.2012. u 19:23 sati.