Marketing
Zov karijere
Probudio sam se u ranu zoru, spustio do blagovaonice i natočio šalicu kave od jučer poslijepodne. Lana je već bila tu, obučena u trenirku – do sada je već odradila jutarnju tjelovježbu i pola doručka...
- O, koga mi to vidimo – zajedljivo je rekla mažući marmeladu na kruh.
- Loši snovi glupa kučko – rekao sam začešljavajući prstima kosu unazad.
- Da nešto radiš u životu ne bi te morile noćne more... Radni čovjek NIKADA nema noćne more...
- Naravski, čitav njegov život jedna je velika noćna mora...
- Glup si.
- Jesam. To mi je alibi.
Tko da joj objasni da rad nije vrlina, da se još se i stari Marx zalagao da se radno vrijeme u konačnici svede na minimum kako bi se pojedinac imao više vremena za duhovni razvoj.
Sjedili smo neko vrijeme bez dijaloga. Ona je jela svoju šnitu kruha, ja sam srkao hladnu kavu iz čiste zluradosti.
- Čuješ li ovo – upitala je naćulivši uši.
- Ne – rekoh.
- Slušaj!
- Kažem ti, ništa ne čujem.
- Ne čuješ ovaj AUUUUUUUUUUUUU...
- Ne.
- To je ZOV KARIJERE! – rekla je pobjedonosno - nešto što ti nikada nećeš čuti! Luzeru!
Naglo je ustala i sa nosom u oblacima odmarširala na radno mjesto šefice marketinga Firula&Firuli uvjerena da je glavna pička u gradu.
Ja sam načeo pivo jer kava je diuretik. A pivo je anksiolitik. Jedan od najboljih. No poput svakog lijeka ima nuspojave – izaziva ovisnost i oštećuje jetru. Ali jbg tako je to u životu, negdje dobiješ negdje izgubiš. No većinom gubiš. Ljudi su rođeni gubitnici, što se prije navikneš prije ćeš postići nirvanu.
U to je zazvonio telefon. Bio je to Lex Klošar. Rekao je da ima dobru priču. Ja sam rekao da imam još bolju. On je rekao da ne serem. Ja sam rekao, dobro neka ti bude, pričaj. On je upitao, koliko dobijem za nju? Ne više od onoga koliko je Čehov davao lumpenproletarijatu za istu. A koliko je to? 5 kopejka! 5 kopjeki? Koliko je to evra? Ne znam baćuška. Jebi se, 'oću evre. Dobro dobit ćeš 5 evra, važi? Važi! U Tri guze za sat vremena! Ne zaboravi ponijeti evre. Neću golube!
Post je objavljen 02.12.2012. u 22:55 sati.