U početku radijskih dana u novom gradu i novom stanu bijaše kotačić.
Na kotačiću se odvijao tunning. A pojačavanje i stišavanje je bilo
na strelicama gore-dolje.
Znači, posve drugačije od moje linije doma.
Mnogi trenuci prošli su dok se nisam navikla da je sada sve obratno,
a kada sam se konačno navikla, od straha da ne izgubim stanicu
gotovo nikad nisam dirala kotačić.
Naime, u novom gradu i novom stanu bilo je toliko novih stanica da si se mogao
izgubiti u njima i danima lutati.
I tako je to išlo, godinama. Stanica se nije micala.
Nije bilo potrebe za njim.
To je bila dobra stanica, još od svojih početaka. Koji su se nekako poklopili
s mojim počecima hoh i nobl slušanja radija- na mini liniji.
A onda, unutar godine dana, moja linija doma otkazala je poslušnost i više ne
svira cd-e, u novom gradu i novom stanu stvorila se nova linija, a
dobra stanica mi je dosadila.
Ozbiljno, mjesecima ju slušam od jutra do kasnog popodneva.
Ide mi, da prostite, na uši van.
Puštaju stalno iste stvari, njih 20, svaki dan. I dalje su na starom singlu Lane Del Rey.
Tu i tamo otkriju neku staru stvar (B.Adams, Bon Jovi, Heart) i onda ju puštaju svako malo.
Hvala nebesima, nemaju jutarnji show i prank calls. Ali nije to više to, nekako.
Odlučih proširiti horizonte.
Danas sam memorirala stanice na novoj liniji.
Uglavnom zato jer sam ih uspjela nekako sve izbrisati kad sam htjela na popis
dodati novu stanicu.
Uglavnom, prvi put da mogu memorirati stanice u 15 godina.
Mjesta ima za 15 stanica, memorirala sam ih 10, uglavnom onih na kojima
sam se ranije slučajno zaustavljala i nisam pobjegla vrišteći.
Čak sam nakon memoriranja slušala Radio student jedno dobrih 5 minuta.
Sad sam spremna.
Horizonti, otvorite se.
Post je objavljen 26.11.2012. u 21:35 sati.