odlučila sam napisati blog kad nisam pretjerano iznevirana poslom i općenito mojom poslovnom sudbinom. ali o tome koliko mi je tamo očajno, koliko se tamo svakodnevno proizvodi svakakvih gluposti, što međuljudskih, što moralnih, etičnih...ma ono skroz sam nezadovoljna. i ne vidim trenutno izlaz. možda zbog toga jer sam predugo tu, možda zbog tog straha. kako ću raditi bilo što drugo, kad me uopće branša u kojoj jesam ne zanima ? ok, ima donekle izlaza, a taj je da postanem novinar, ili bilo kakav radnik koji nešto piše, za svoju branšu. to bi mi recimo odgovaralo. a branša nije neka nezanimljiva, ali je proboj težak.
uglavnom, nisam zadovoljna na svom poslu, iako sam zahvalna Bogu da ipak negdje sjedim, i zaradim kakvu-takvu plaću. ljudi rade i ne dobivaju plaću, a ja ipak još uvijek radim i dobivam plaću. to je danas, ogromna stvar. ja na to tako gledam, zato i nisam prehrabra otići odavde.
inače, nisam neki lik od navika, ne volim ih, i kad skužim da sam upala u neku naviku, odmah se koncentriram da ju promijenim, makar malo, samo da nije sve isto. ozbiljno.
uglavnom zašto mi se ne sviđa moj posao? pa tako, jednostavno nema izazova, postalo je naporno, ali ne i dinamično, nego jednolično i nikad nema kraja. ljudi su nepravedni jedni prema drugima, nema uopće nekog zajedništva iako smo svi dio jednog velikog tima. svi radimo isto, ali nažalost na različite načine. uh. to je naporno. ima sto pravila, ne primjenjuju se na sve jednako. nema reda.
ljudi ili su zatvoreni u grupice ili su soleri i sa svima su ok.
ma joj. a posao? ma to radim, ajde čak još nekad i uživam , ali kažem, nema izazova i nema baš puno ovlasti, a ima užasno puno odgovornosti. ja sam za to da bude ovlasti, ali i odgovornosti , ali onda i sankcija.
ha, dobro šta je tu je. za sada. ostajem tu di jesam.
bit će bolje, sigurna sam! :)
p.s.evo jedne prigodne pjesmice ...ima dodirnih točaka... zove se gordana od daleke obale :)
Post je objavljen 21.11.2012. u 23:31 sati.